ТЕКСТ КОЈИ ЈЕ УЗДРМАО ЕВРОПУ – „Последње европско лето пред руску зиму“

intermagazin.rs

Енергетска и криза са ценама хране почиње да „удара“, па ће власти у европским државама бити под притиском сиромашнијих, гладнијих и гласача којима је хладно.

Политико је објавио текст који је жестоко уздрмао и отрезнио Европу. Преносимо вам делове текста, без уредничких интевенција и промена смисла или значења реченица.

Упијајте летње зраке док можете – руска зима иде ка Европи. Док борбе и даље бесне у Украјини, рат се већ осећа широм континента, у виду раста цена хране, страха од несташице гаса и забринутости за економију.

А са руским председником Владимиром Путином који показује спремност да користи храну, гориво и ђубриво као оружје рата против западних демократија које наоружавају Украјину и санкционишу Москву, ствари би се могле убрзано погоршати.

„Наполеона су зауставиле тешке руске зиме“, рекао је политиколог Иван Крастев.

„Оштре руске зиме су 1941. зауставиле Хитлера. Сад је Путинова идеја да зима у Европи буде оштра. Како се рат одуговлачи — или чак ескалира у жестини — стручњаци предвиђају да ће европске владе бити под притиском сиромашнијих, гладнијих и бирача којима ће бити хладно у недостату енергената.

Додајте томе могући оштар прилив избеглица из глобалне кризе са храном, топлотне таласе који су исушивали делове европског пољопривредног земљишта и ризик од нових инфекција KОВИД-ом и поремећених ланаца снабдевања ове зиме – и није чудо што се неки питају колико дуго ће западне владе бити у стању да одрже своје јединство и одлучност.

„Видећете много већи притисак на Европљане да кажу: ’Хајде да сада зауставимо рат“, рекао је Иван Крастев, који председава истраживачким тимом Центра за либералне стратегије.

Истраживање овог пролећа које је наручио Европски парламент показало је да је скоро 60 одсто грађана ЕУ рекло да није спремно да се суочи са повећањем цена хране или енергије. Око 59 одсто се сложило да „европске вредности као што су слобода и демократија морају бити приоритет, чак и ако то утиче на цене и трошкове живота“.

Али, у извештају се наводи да је подршка највећа међу економски сигурнијим – и пала је испод 50 процената међу онима који су понекад или редовно имали потешкоћа да плаћају рачуне.

„Могли бисте завршити са много људи који су у неповољном положају на озбиљан начин плус одређени број људи на улицама који протестују против губитка посла или бацају камење на политичаре у жутом прслуку [и] протесте типа побуне за изумирање“, рекао је Тим Бентон, директор програма за друштво и животну средину у Чатам Хаус.

Као велики извозник хране, ђубрива, нафте и гаса, Русија има значајан утицај на европску економију. То ће бити само још израженије, како температуре буду падале, а домаћинства која су се смрзавала почела да се такмиче са произвођачима за природни гас.

Већ је 12 земаља ЕУ претрпело потпуно или делимично искључење руског гаса. И ове недеље, Русија је затворила гасовод Северни ток 1 који снабдева гасом Немачку — као и Француску, Италију и Аустрију — фрустрирајући европске напоре да нагомилају залихе за зиму.

Планирано одржавање требало би да траје до 21. јула, али у главним градовима влада све већа забринутост да ће Москва пронаћи изговор да продужи затварање, можда на неодређено време.

Роберт Хабек, немачки министар економије, упозорио је овог месеца на „политичку ноћну мору“ која би угрозила друштвену кохезију ако залихе гаса буду толико оскудне да их влада треба да рационише. А у недељу је француски министар економије Бруно Ле Мер рекао да верује да је „потпуно искључење руског гаса“ „највероватнија опција“.

intermagazin.rs, Novosti.rs