Судбина америчких база на Блиском истоку: Да ли је Иран „решио“ америчко војно присуство у региону

Getty © Stringer/Anadolu

Америчко присуство на Блиском истоку скоро четири деценије ослањало се на мрежу огромних војних база распоређених широм Залива. Али, после шест месеци рата, Иран је довео у питање њихову будућност, пише „Фајненшел тајмс“.

Техеран је ракетама кратког домета и дроновима жестоко гађао америчке војне објекте. Брзо се показало колико су те велике базе рањиве када се налазе тако близу иранске обале. Техеран је приморао Вашингтон да део војника и авиона помери ван домета свог оружја — у Израел, Јордан и још удаљеније области.

Сједињене Државе више од три деценије имају приступ војним базама у свим главним државама Залива. Сада ће морати да одлуче да ли да потроше милијарде долара на обнову оштећених објеката или да преиспитају своје војно присуство на Блиском истоку и прилагоде га новој ери.

„Ти објекти, нарочито велике базе, веома су рањиви. Очекујемо да ће доћи до прерасподеле америчког војног присуства, тако да се удаље од Персијског залива“, рекао је стручњак са Универзитета Џонс Хопкинс Хал Брендс.

Док су стратези Пентагона последњих година преиспитивали начин на који би САД водиле рат против напредних војних сила, велике и статичне базе све више губе на значају као главна места за распоређивање и снабдевање војних операција.

У новије време, америчка Централна команда, која надгледа операције САД на Блиском истоку, експериментише са распоређивањем војника у мање борбене испоставе, као и са брзим премештањем борбених авиона између привремених писта са којих авиони могу да полете и слете само за кратко време.

„Можемо да делујемо много флексибилније“, рекла је бивша заменица помоћника америчког министра одбране за Блиски исток Дејна Строул.

Она је указала да је изложеност америчких база у Заливу последица старог начина планирања који није прилагођен савременим сукобима, преноси „Фајненшел тајмс“.

„Они који су годинама покушавали да нас извуку из тих база сада ће сматрати да су били у праву“, истакла је Строул.

Једна од главних забринутости у вези са базама у Заливу јесте колики део њихове инфраструктуре остаје изложен. Током борби Иран је гађао хангаре за авионе, инфраструктуру за снабдевање и радарске системе, као и центре за командовање и контролу.

Због тога је Пета флота америчке морнарице морала да користи Дијего Гарсију, удаљено острвце, као привремени центар за снабдевање уместо свог оштећеног главног штаба у Бахреину.

„Нема много смисла поново градити неке од тих објеката“, рекао је Нејт Свонсон, бивши директор за Иран у Савету за националну безбедност САД и указао да би „потреба да се финансира обнова објеката које САД иначе више не желе могла додатно убрзати већ постојећи тренд“.

Процењено је у априлу да би поправка штете на 11 америчких база распоређених у седам земаља Блиског истока коштала око пет милијарди долара. Пентагон, међутим, те трошкове обнове није укључио у сопствене процене укупних трошкова рата са Ираном.

Током шест месеци рата САД су пребациле део својих снага у Израел и Јордан. Такође су користиле базе у Европи за полетање авиона и дронова. Све те локације налазе се ван домета иранских ракета кратког домета и дронова који су коришћени широм региона.

Међутим, и Иран ће се прилагодити америчком померању снага. Техеран је сада самоуверенији и све више сматра да је дугорочни сукоб са Вашингтоном неизбежан.

Како су Сједињене Државе последњих година настојале да се постепено повуку са Блиског истока и усмере пажњу на Пацифик, смањила се и потреба за читавим низом база у Заливу које су служиле за распоређивање и снабдевање америчких војника.

Вашингтон је у априлу 2026. повукао снаге из Сирије и постепено смањује своје присуство у Ираку, где се америчке снаге боре против Исламске државе (ИСИС).

Многе операције у Кувајту, где је присуство америчких база деценијама било повезано са безбедносним страховима те земље још од Првог заливског рата, биле су усмерене на подршку операцијама у суседној Сирији и Ираку.

Свако преиспитивање америчког војног присуства у Заливу имало би последице и по број америчких војника у региону. Уобичајено је да се у Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреину, Катару и Кувајту у сваком тренутку ротира око 35.000 америчких војника.

Према речима тројице бивших америчких стратега за одбрану, тај број би могао да падне на ниво какав није виђен још од периода пре америчке инвазије на Ирак 2003. године.

Али такав приступ Вашингтону поставља тежак стратешки проблем: како смањити америчко војно присуство у Заливу, а да се истовремено не охрабри Иран и не изазове забринутост међу арапским савезницима САД?

Споразум „нафта за безбедност“ са регионалним савезницима током деценија се мењао, а неке земље Залива све више настоје да своје безбедносне односе прошире и изван Вашингтона.

Ипак, рат са Ираном приморао је све савезнике да преиспитају шта америчка обавеза да их брани заправо подразумева.