Стив Кин: Чак и да Ормуски мореуз сутра буде отворен, свет чекају несташице енергије и глад

Чак и да Ормуски мореуз сутра буде потпуно отворен, политичарима и економистима није јасно да свету и даље прете несташице енергије и хране, каже професор у пензији Стив Кин, истраживачки сарадник Института за стратешку отпорност и безбедност при Јуниверсити колеџу у Лондону.

Гост емисије „Право на реч“ на телевизији РТ Балкан напоменуо је да иранска блокада кључног морског пута траје већ више од три месеца, па сада и они који су имали 90 дана резерви нафте и гаса почињу да осећају последице.

„И кад би мореуз сад трајно био отворен, и даље би било потребно још око 90 дана да те испоруке стигну, јер је брзина кретања танкера за нафту отприлике брзина којом би ваша мајка возила бицикл“, каже Кин.

Он напомиње да није реч само о нафти и гасу, већ и ђубриву који се од њих производи, са пратећим последицама по производњу хране.

„Постоје две главне врсте ђубрива, азотна и фосфатна ђубрива. То су две основне врсте. Кад их не бисмо имали, према агрономима које познајем и с којима сарађујем, капацитет одрживости планете не би био осам и по милијарди људи, већ између једне и две милијарде људи“, напоменуо је Кин.

Када се урачунају вишкови који се на Западу бацају, каже аустралијски професор, испада да је свет имао капацитет да храни још три милијарде становника, Тих вишкова сада више нема.

„Ако немамо довољно хране да комотно прехранимо 8,5 милијарди људи, колико нас је тренутно, онда ће људи умирати“, вели Кин.

Земље које имају домаћу производњу, које не зависе превише од увоза хране и ђубрива, боље ће проћи него рецимо Велика Британија, која увози између 40 и 70 одсто хране.

Кин препоручује да се праве залихе хране богате протеинима, а не само житарица. Глади ће сигурно бити, додаје он, само она неће погодити све подједнако.

„Ако се извучемо из овога са мање од 50 милиона мртвих, добро ћемо проћи“, предвиђа Кин.

Он сматра да ће Европа бити теже погођена од Америке, зато што нема много сопствене производње нафте и ђубрива у поређењу са САД, а одрекла се руских енергената. По њему, дугорочни опстанак Европе зависи од односа са Русијом, јер су ЕУ потребни енергенти које Русија има.

„Ово је још један случај у ком глобална политика личи на групу деце која се туку у песку у вртићу„, каже Кин.

За њега је сукоб САД и Израела са Ираном „глупи рат који није требало ни да се деси“, а његове последице погоршала је чињеница да људи који управљају државама и финансијским тржиштима не знају довољно о производњи.

Амерички председник Доналд Трамп је морао да зна да ће Иран затворити Ормуски мореуз у случају рата, каже Кин, а ако не он, то је био посао ЦИА или Стејт департмента.

Једина срећа у несрећи је да ће после овога Америка морати да престане са мешањем у Блиски исток.

„Ако неко предложи још једну блискоисточну авантуру после ове, вероватно ће бити мета подсмеха пре него неко ко ће добити на изборима“, закључује Кин.