СПОСОБНОСТ БРЗОГ ПРЕМЕШТАЊА СНАГА: Како је Русија стала на пут најјачој војној сили на свету
Фото: webtribune.rs
Русија је била прилично успешна у стварању организованије и респонзивније силе, јачајући своје ваздушне и одбрамбене способности. Она је у Сирији показала колико су ефикасни и поуздани њени бомбардери одбранивши ваздушни простор те државе само са борбеним авионима и софистицираним ракетама.
Парцијално повлачење руских снага из Сирије почетком овог месеца након успешне кампање бомбардовања која је почела прошлог септембра као подршка сиријског режима не означава крај деловања председника Владимира Путина у Сирији.
Русија је задржала авио базу у Латакији и обећала да ће поново послати своје снаге уколико неко прекрши прекид ватре. У сваком случају, Путин је показао свету да екстремно скуп и више деценијски програм за поновну изградњу руске војске функционише, извештава неwс.вице.цом
Утицај новог руског оружја се прво могао приметити у Криму 2014. године, а касније и над небом источне и централне Сирије.
Русија је показала да може да пројектује своју силу и далеко од своје границе уз употребу разноврсног арсенала оружја.
Русија се и ранијих година успешно борила у другим државама, као нпр. приликом инвазије суседне Грузије 2008. године. Њена војска је била превише за Грузијце, мада се суочила са неким озбиљним проблемима када су у питању команда, контрола, прикупљање информација и организација. Ваздухопловство Русије је изгубило неколико авиона у Грузији за нешто више од недељу дана и то својом грешком. Међутим, за чак 6 месеци кампање у Сирији, Русија је изгубила само један авион, и то зато што га је оборила Турска.
Кратко након руско-грузијског рата, министар одбране Анатолиј Сердјуков је покренуо амбициозни програм реформе руске војске. План је био да се потроши 20 трилиона рубаља на оружане системе између 2011. и 2020. године с намером модернизовања 70% оружаних снага до краја деценије.
Тај амбициозни циљ није био чиста хвалисавост. Био је то кључни елемент у спољној политици највеће нације на Земљи која је први пут од пада Совјетског савеза 1991. године желела да стане на пут најјачој војној сили на свету.
Врло је вероватно да никаквих реформи не би било да Путин није постао председник Руије. Русија је схватила да је окружена потенцијално непријатељски настројеним силама и да мора да спроведе модернизацију као вид одбране.
Русија је била прилично успешна у стварању организованије и респонзивније силе, јачајући своје ваздушне и одбрамбене способности. Она је у Сирији показала колико су ефикасни и поуздани њени бомбардери одбранивши ваздушни простор те државе само са борбеним авионима и софистицираним ракетама.
Повећана мобилност војске је највеће изненађење у реформи руске војске, а њен ефекат смо могли видети током кампање у Сирији. За то је заслужан тренутни министар одбране, Сергеј Шојгу, који се фокусирао на спремање и обучавање војске за брзо деловање.
Способност брзог премештања снага даје Русији политички алат који ће Путин радо искористити. Он је након коментара да се руска војска повлачи из Сирије поручио међународној заједници да се та војска може врло брзо вратити уколико за то буде потребе.
„Уколико буде потребно, Русија може појачати свој контингент у региону за само пар сати“, рекао је Путин.
Ипак, војна модернизација је скупа, а руска економија није у најбољем стању. Када је Кремљ најавио планове за модернизацију 2011. године, 20 трилиона рубаља је било једнако суми од 700 милијарди долара. Међутим, рубља у 2016. години вреди много мање, што доказује чињеница да 20 трилиона рубаља тренутно одговара суми од око 300 милијарди долара.
Економија у паду није баш најсрећнији период за увођење модерног, скупог и високо-технолошког оружја.
Русија поседује огромну количину застареле совјетске опреме коју треба заменити.
Она највише посла има када је у питању морнарица, углавном због тога што се дуго ослањала на Украјину када су у питању бродски мотори а које Украјина више не жели да шаље Русији. Стога се појавио изазов када су у питању поправка старих бродова и изградња нових.
Чињеница је да се Русија налази на тешком путу када је у питању модернизација војске и да ће тај процес бити веома скуп. Ипак, успешност сиријске кампање показује колико је Русија напредовала у односу на 2008. годину.
