Русија обара рекорде у производњи пшенице, а Европа у увозу руских житарица

Европска унија је у септембру купила највише жита од марта 2022. године – 180.000 тона, што је омогућило Русији да уђе међу првих пет извозника, пренеле су РИА Новости, позивајући се на податке “Евростата”. Главни снабдевачи ЕУ житарицама су били Украјина (1,2 милиона тона), Бразил (1,1 милион тона) и Турска (204.000 тона).

Потпредседница руске владе Викторија Абрамченко изјавила је раније да се очекује да ће ове године руски пољопривредници пожњети другу највећу жетву житарица у историји, након врхунског рода у претходној пољопривредној сезони.

“До сада је већ прикупљено 137 милиона тона житарица, укључујући око 90 милиона тона пшенице. Ове године очекујемо око 140 милиона тона жита”, навела је Абрамченко.

Шеф Руског синдиката житарица Аркадиј Злочевски је раније изјавио да у пољопривредној сезони 2023/2024. године Русија може да обори прошлогодишњи рекорд у извозу житарица од укупно 60 милиона метричких тона.

“Изгледи за жетву су веома добри. С обзиром на то да су пренете залихе на историјски рекордном нивоу, наши укупни ресурси нам омогућавају да извозимо чак и више него у прошлој сезони, када је постављен апсолутни рекорд од преко шездесет милиона метричких тона”, рекао је Злочевски, а пренео је ТАСС.

Он је додао да су стопе испоруке сада такође на апсолутно рекордном нивоу.

“Извезли смо 13 милиона метричких тона за два месеца од почетка сезоне, док је претходни рекорд био 11 милиона метричких тона за два месеца. У августу је извоз износио 7,7 милиона метричких тона житарица, што је апсолутни рекорд месечног извоза”, указао је Злочевски.

Русија је извезла рекордну количину житарица од 60 милиона метричких тона у пољопривредној 2022-2023. години.

Подаци су показали да је руски извоз у јулу износио 5,68 милиона тона житарица, укључујући рекордних 4,54 милиона тона пшенице. Бројка је 1,6 пута већа него у истом месецу прошле године. Три највећа купца руске пшенице су Саудијска Арабија (578.000 тона), Турска (518.000 тона) и Египат (467.000 тона). Испорука је било и у Израел (345.000 тона), Бангладеш (222.000 тона), Танзанију (94.000 тона), Судан (68.000 тона).

Споразум о житу

Подсетимо, Споразум о житу прекинут је 18. јула, након што је Руска Федерација обавестила Турску, Украјину и УН о свом приговору на његово продужење. Руски званичници су у више наврата истицали да се поштује само део црноморског Споразума о житу који се односи на Украјину.

Док САД и ЕУ инсистирају да никада нису санкционисале руско жито и ђубриво, оне јесу санкционисале све руске бродове и онемогућиле им приступ осигурању, што се у пракси свело на блокаду руског извоза. Један од услова Москве био је укидање тих санкција.

Русија је такође тражила укидање финансијских санкција за добављаче ђубрива, поновно повезивање Руске пољопривредне банке (“Росељхозбанк”) на међународни систем плаћања СВИФТ, као и то да Украјина поново отвори цевовод за амонијак “Тољати-Одеса”.