Пусти снови Нуландове: Вашингтон у Кремљу жели западно оријентисаног партнера

Да не иде све како је Америка замислила, а и да је ово време Русије, како је пре неки дан поручио руски председник Владимир Путин, показује и нова изјава подсекретара Стејт департмента за политичка питања Викторије Нуланд, која је рекла да “Русија у садашњем стању не одговара слици коју би САД желеле да виде, а и није земља са којом би желеле да сарађују”.

Нови 13. пакет антируских санкција је доказ да претходних 12 нису успели да покоре руску државу, а ни економију, која је изашла још јача, па је тако руска економија по БДП-у коригованим паритетом куповне моћи постала прва у Европи и пета у свету.

“То није Русија коју смо, искрено, желели. Желели смо да видимо партнера који би био оријентисан на Запад и који би постао европски. Међутим, то није оно што је руски председник Владимир Путин урадио”, казала је она за Си-Ен-Ен.

Нуландова је, у контексту сукоба у Украјини, рекла да ће САД “наставити да пооштравају стезање” рестриктивних мера против руског руководства како би приморале Москву да “озбиљно седне за сто” преговора.

Највећи део средстава за Украјину иде америчкој економији

Нуландова је истакла да највећи део средстава које Вашингтон издваја за подршку кијевским властима остаје у америчкој економији.

Представница америчког спољнополитичког ресора изразила је уверење да ће после паузе, Представнички дом америчког Конгреса “бранити слободу и демократију широм света” одобравањем додатних буџетских издвајања за подршку Кијеву.

“Узгред, морамо да запамтимо да се највећи део средстава одмах враћа директно америчкој економији за производњу оружја, укључујући отварање добро плаћених послова у око 40 америчких држава”, указала је.

Раније је портпарол Стејт департмента Метју Милер рекао слично, напомињући да његово одељење покушава да убеди Конгрес да је додељивање новца Украјини у националном интересу Сједињених Држава.

“У смислу наше безбедносне помоћи Украјини, 90 одсто новца троши овде, у Сједињеним Државама. То иде у прилог америчкој производњи и америчком технолошком развоју”, објаснио је Милер.

Америчка администрација је претходно упутила захтев Конгресу за додатна буџетска издвајања у фискалној 2024. години, која је почела у Сједињеним Државама 1. октобра, првенствено за помоћ Израелу и Украјини, као и за супротстављање Кини и Русији у Азијско-пацифичком региону.

Укупно би извршна власт на челу са председником Џозефом Бајденом желела да добије око 106 милијарди долара за те намене.