Проевропску румунску владу срушила превелика оданост Бриселу?

© AP Photo / Vadim Ghirda

Влада коју је водио дојучерашњи премијер Румуније имала је поражавајући ефекат по народ наше државе и 100 одсто сам сигуран да је ово снажан сигнал да таква политика која је тако очигледно против националних интереса мора да се прекине, каже румунски политичар и адвокат Данијел Читић након изгласавања неповерења проевропској влади у Букурешту.

Парламент у Румунији изгласао је неповерење влади Илије Боложана, а према објављеним резултатима гласања, 281 посланик гласао је гласао „за“ што значи да је проевропска коалициона влада изгубила поверење парламента.

Боложан је водио мањинску владу од краја априла прошле године, али је недавно левичарска партија Социјалдемократе – највећа у парламенту, затражила његову оставку, а потом напустиле коалицију четири проевропске партије и удружила се са крајње десном опозицијом како би покренуле гласање о неповерењу.

Пала због недостатка националног аспеката

Сличан сценарио догодио се пре тачно годину дана када је 5. маја 2025. тадашњи премијер Марсел Чолаку поднео оставку због неуспеха кандидата његове коалиције у првом кругу председничких избора, што је он видео као губитак легитимитета владе.

Како медији наводе, за пад владе у Букурешту пресудан је био сукоб око економских мера, након што је премијер увео строгу штедњу како би смањио буџетски дефицит од око девет одсто БДП-а.

С друге стране, Данијел М.В. Читић, румунски адвокат и председник политичке партије Коалиција за нацију, за Спутњик објашњава да је Влада Илије Боложана пала јер је њена политика била потпуно антинационална а ефекат те политике била је потпуна катастрофа међу румунским народом.

„Зато је природно што је влада пала 5. маја. Парламент Румуније је озбиљно схватио своју улогу. Урадио је оно што је морало да се уради. Влада није имала никакву визију у било којој области и једина њена политика је била да све прода и да узме много кредита за куповину оружја од САД, а посебно од Немачке. Штавише, позајмљивала је новац да би га дала Украјини. Шта рећи онда о тој влади? А решити проблем је веома једноставно: влада Румуније мораће да има потпуно друкчију перспективу и да ради потпуно друкчије. Не знам како ће изгледати будућа влада, али мораће да покаже посебно интересовање за Румуне, за обичан народ, њихове интересе и проблеме,“ каже Читић.

Тешко је рећи шта ће бити

Како додаје, не зна хоће ли тако и бити, ни да ли ће будућа влада куповати мање оружја, нити да ли ће од новца које им је ЕУ дала, позајмила, румунска индустрија постати поново функционална.

„Не знам, али 100 одсто сам сигуран да је ово снажан сигнал да таква политика која је тако очигледно против националних интереса мора да се прекине. То је прво што видим. Не знам ни да ли ће се у тој будућој влади јаче чути нека суверенистичка политика. Не знам чак ни да ли такви политичари још постоје у Румунији. Оно што знам, јесте да је парламент санкционисао неке веома непопуларне стратегије и политике па сада знамо да таква политика неће моћи да иде у истом правцу и истом брзином као пре. Ово морамо схватити као снажну поруку да парламент мора имати коначну реч. А током читавог овог периода, током 10 месеци рада владе парламент је био само декоративна институција и ништа више, без икакве друге улоге осим да ради оно што је одлучила Боложанова влада. И то мора да се оконча,“ истиче он.

Видећемо да ли ће бити прекретнице

„Главни добитак овог догађаја је што је парламент који је најважнија институција у демократији поново озбиљно преузео своју улогу, бар за неко време током ког ће морати да одлучи у ком смислу ће искористити овлашћење које му је дато уставом,“ објашњава он.

Читић наводи и да не зна ни да ли је ово прекретница у румунској политици што се тиче стратегије у погледу политике према Украјини, куповине оружја и сличног, али је како каже, ово свакако веома снажан сигнал да су парламент и демократија поново активирани.

Професор др Драгана Митровић са Факултета политичких наука на питање да ли би ово могло да значи повратак суверениста на власт у Румунији каже:

„Пад румунске владе је за много неочекиван, али и показатељ да има оних који очекују промене у Румунији у смислу више суверених одлука, мање слепог праћења Брисела и других центара моћи који не доносе одлуке, које користе Румунији већ њима. Дакле, изгледа да та очекивања у целокупној јавности Румуније, у политичкој јавности па и у политичким партијама нису замрла, јер се део проевропског блока просто успротивио новим економским мерама, које су изузетно ригидне, које намећу строгу штедњу и оцењене су као штетне по квалитет живота грађана,“ оцењује наша саговорница.

Могућ је повратак суверениста

Са друге стране, додаје она, ствара се нова коалиција у коју ће бити укључени десни суверенистички блок, јер се њихове политике у овом смислу поклапају.

„Међутим, шире гледајући, можемо да закључимо да огроман притисак и мешање у председничке изборе у Румунији, парламентарне и непрекидни притисак како би се бирали пожељни кандидати по бриселску администрацију, не даје резултате који се очекују на дуги и на средњи рок, па ево чак и на кратки, јер у појединим земљама, укључујући Румунију јављају се за Брисел непријатна изненађења, односно нека врста политичког буђења партија које номинално могу да се залажу за некакав европски курс, али и те како имају на уму све више и у све већој мери и кроз своје политичко делање интерес Румуније, односно своје националне државе,“ каже Митровићева.

Према њеним речима, ово је процес који се не може зауставити из разлога што и сама свест о томе да се морају заштитити властити интереси јача расположења код људи који нису спремни да толеришу наопаке одлуке влада или политичких партија и слепо слушање инструкција из Брисела.

Предлог о изгласавању неповерења проевропској влади у Румунији имао је назив „СТОП Боложановом плану“ за уништавање економије, осиромашење становништва и незакониту продају државне имовине“.