Преговори Русије и НАТО-а: Како је Запад одбио сарадњу са Русијом и приморао је на почетак СВО

Русија је 17. децембра 2021. објавила нацрте два документа, безбедносног уговора Русије и САД и безбедносног споразума Москве и НАТО-а, који су, да је на Западу било више разумевања за руске интересе, могли да спече ескалацију сукоба две стране.

Министарство спољних послова Русије тог дана је објавило нацрте уговора са САД о безбедносним гаранцијама, као и споразум о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Алијансе.

Главна ставка у документу подразумева да Русија и САД неће размештати наоружање на територијама које могу представљати претњу за националну безбедност.

Истовремено, Русија је предложила да се на територијама земаља Европе не размештају додатне снаге у односу на оне које су размештене 27. маја 1997. када је потписан Оснивачки акт Русија-НАТО.

Москва је тражила да се постигне договор да ни Русија ни НАТО неће размештати ракете средњег и кратког домета на територијама које би друга страна сматрала претећим.

Један од кључних руских предлога била је обустава ширења НАТО-а на исток, односно на Украјину и друге бивше чланице СССР, као и спровођење војних вежби на том простору.
Шта је одговорио Запад?

Русија је 26. јануара добила писани одговор, али су западни партнери игнорисали све основне тачке.

Шпански лист “Паис” објавио је цео текст тајног одговора САД и НАТО-а на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама, у ком је писало да су САД спремне да разговарају са Русијом о међусобним обавезама о ограничењу размештања офанзивних ракетних система и снага у Украјини.

САД и НАТО су даље тврдили да ће се уздржати од распоређивања нуклеарног оружја у источној Европи.

Такође се наводи да ће даље руско концентрисање војних снага или агресија на Украјину довести до сличних корака САД и њихових савезника да “појачају своје одбрамбене позиције”.

Напомиње се и да САД и НАТО, реагујући на дејства Русије, делују “ограниченом” снагом и “сразмерно”.

САД и НАТО такође су предложили Русији дијалог о контроли наоружања и мерама за спречавање инцидената у замену за деескалацију у Украјини и повлачење руских трупа и мировних снага са Крима, Придњестровља, Јужне Осетије и Абхазије.

НАТО и САД су предложиле почетак “смисленог дијалога” о контроли наоружања, укључујући о ракетама, спречавању војних инцидената и праћења војних вежби.

Американци су, ипак, остали чврсто при томе да политика “отворених врата” Алијансе мора да остане. Председник Русије Владимир Путин је изјавио да су у одговору САД и НАТО-а игнорисане фундаменталне забринутости Русије.

“Нисмо видели адекватно разматрање наша три кључна захтева”, рекао је Путин.

У главне руске захтеве Путин је уврстио спречавање ширења НАТО, одбијање размештања система ударног наоружања у близини руских граница, као и враћање војне инфраструктуре Северноатлантског савеза у Европи у стање из 1997. године.
Русија одговорила: Ако треба и војно-техничке мере

Русија је потом убрзо одговорила Американцима, инсистирајући на повлачењу свих америчких снага из централне и источне Европе и наводећи да ће морати да реагује, укључујући и војно-техничким мерама, због неспремности Вашингтона да преговара о безбедносним гаранцијама.

Москва је у осам тачака навела да САД нису дале конструктиван одговор на све кључне предлоге Русије, укључујући одустајање од ширења НАТО-а и отварања база на територији бивших совјетских република.

Москва је инсистирала на томе да америчке трупе и наоружање буду повучени из Централне и Источне Европе и Балтика.

Наведено је и да се “црвене линије”, као и право Русије на њихову одбрану, и даље игноришу.

Москва је инсистирала и на томе да Кијев мора да реализује споразуме из Минска, да се прекину испоруке оружја Украјини, да се повуче већ испоручено оружје, да сви западни инструктори морају да оду и да НАТО одустане од војних вежби са Украјином.

Вашингтон и његови савезници одлучно су одбацили захтеве Москве, када је постало јасно зашто се Русија осетила угроженом и одлучила да започне Специјалну војну операцију у Украјини.