«Добро познајемо ове грехове: гордост, лаж, гнев, завист, користољубивост, непоштење, подлост у међуљудским односима, – наставио је своју мисао патријарх. – Можемо и даље наставити овај списак на основу којег је јасно да човек који греши пред Богом истовремено задаје рану и другом човеку.»

«Грех се никад нема неке границе. Зло је по природи такво да стално захтева нове и нове жртве. Ето због чега зло треба пресецати у себи самом, јер кад напусти човека, оно почиње да живи самосталним животом. Добро то знамо из односа с пријатељима, из породичних односа, – како зло у најгорем смислу ове речи мења ове односе и колико људи пате ако је неко посејао семена неповерења, злобе, отуђења, гнева и користољубивости. Свако треба да зна да грешећи трује свој сопствени живот,» – истакао је патријарх.