О ОВОМЕ СЕ НЕ УЧИ У ШКОЛАМА: Ево шта су радиле земље које данас глуме демократе и свима држе предавања о људским правима!

Фото: intermagazin.rs

Ево шта су радиле земље које данас глуме демократе и свима држе предавања о људским правима. САД и Европа, које се поносе демократијом, обогатили су се на туђој крви. Европљани су пљачкали, мучили и убијали, а њихово богатство почива на костима стотина милиона недужних људи. Та и таква лицемерна Европа, а с њом и САД, пропагирају људска права и свима држи предавања о демократији. Злочини још увек трају преко неоколонијализма, империјализма и корпоративног предаторског и пљачкашког капитализма. Ове земље немају никакво право, морално нити било какво друго, било коме држати предавања о било чему.

БРИТАНИЈА

Британско Царство било је највеће царство у историји. На врхунцу моћи, Британци су се хвалили “Царством у којем сунце никад не залази” с обзиром да је због раширености њихових колонија светом сунце увијек сијало барем на једном дијелу британског територија. Међутим, у „царству у којем Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре у историји. У случају разграничења Индије и Пакистана 1947. године, Британци су починили огромне грешке. Тада је 14 милиона људи напустило своје домове, што је једна од највећих људских миграција у историји. У време Царства, у Индији је од глади умрло између 12 и 29 милиона људи. У масакру у Амритсару 1919. године, такођер у Индији, за мање од десет минута, британски војници убили су око 1.000 људи. У Родезији, данашњем Зимбабвеу, Британци су отимали земљу домороцима и пљачкали руднике дијаманата. Устанак племена Мау Мау у Кенији, између 1952. и 1960. године, завршен је побједом Британаца који су побили између 20.000 и 100.000 људи.

ФРАНЦУСКА

У 19. и 20. веку, француска колонијална империја била је други по величини у свету, иза Британске империје. Француска се очајнички и жестоко, без обзира на цену, борила да задржи афричке колоније. Мало је позната чињеница да неке афричке земље и данас, у 21. веку, плаћају колонијални порез Француској. Чак 14 афричких земаља дужне су, кроз колонијални уговор, давати 85 посто својих новчаних резерви Централној банци Француске. Афрички лидери, који су одбили платити порез, убијени су или били жртве државног удара. Огромно пространство Француске Екваторијалне Африке (данашњи Чад, Габон, Средњоафричка Република и Конго) раздељено је 1900. године између 40 француских фирми које су стекле право на 30 година кориштења, боље речено безобзирне пљачке. За изградњу жељезничке пруге до атлантске обале, која се градила у јужним деловима Конга од 1921. до 1932., регрутовано је 127.250 мушкараца, од којих је 14.000 нестало. У западној Африци, Французи су у Другом светском рату мобилисали 211.000 Африканаца, а 169.000 учествовало је у биткама у јужној Француској. Убијено је 24.762, а ништа се не говори о многима чија судбина није позната. За време седмогодишњег рата у Алжиру, француска војска побила је између 350.000 и 400.000 цивила.

БЕЛГИЈА

Белгијски краљ Леополд ИИ одговоран је за смрт 15 милиона људи у данашњем Конгу. Овај злотвор држао је у приватном поседу читаву једну државу и постао владар територије 80 пута веће од његове Белгије. Тако је постао апсолутни господар живота и смрти за 20 милиона људи који су на просторима данашње Демократске Републике Конго живели вековима пре доласка “белог човека”. Под паролом “науке и прогреса”, Леополд је поробио читав народ, претварајући Конго у личну плантажу. За ред и мир била је задужена краљева приватна војска. Експлоатацијом природних богатстава Конга, Леополд ИИ стекао је огромно богатство. Новац је долазио од продаје слоноваче, а касније и гуме. Целокупна популација краљеве приватне државе бесплатно је радила без било каквих права на прикупљању биљних сокова од којих се правила гума. Свако село имало је количинске квоте које је морало испунити. Ако не би успели, многима су одсијецане гениталије, ноге и руке, без обзира да ли се радило о мушкарцу, жени, старцу или детету, док су други кажњавани ударцима бичем од коже нилског коња. Од 20 удараца бичем људи би губили свест, а од 100 умирали. Леополд ИИ, који је умро 1909. године, никада није кажњен за варварске злочине против народа Конга.

ХОЛАНДИЈА

1602. године, Холанђани оснивају организацију како би омогућили слободну продају и набавку робова за своје азијске колоније, а 1604. стварају властиту оазу за хватање робља у Африци коју су назвали Обала робова. Холанђани су први осмислили масовни превоз робова, а за мање од 40 година, половина становништва холандских колонија у Азији били су робови. Године 1621, оснивају компанију којом су требали из Обале робља осигурати додатну радну снагу на плантажама на Карибима. Ова компанија транспортовала је 550.000 робова до Кариба и Јужне Америке. Холанђани су владали Индонезијом пуних 350 година, експлоатишући природна богатства до максимума. Након Другог свјетског рата, Холанђани су у Индонезији починили бројне злочине и масакре. На Божић 1946., холандске специјалне јединице убиле су хиљаде Индонежана у јужном Целебесу. Деветог децембра 1947., холандска краљевска армија Источне Индије на острву Јави убила је 431 мушкарца. У вријеме колонијалног рата убијено је 150.000 Индонежана.

НЕМАЧКА

Први геноцид у 20. веку починиле су немачке снаге у југозападној Африци, када су 1904. године убиле више од 80.000 Намибијаца из племена Нама и Хереро. 3. маја 1904., цар Wилхелм ИИ шаље у Намибију Адриана Диетрицха Лотхара вон Тротха, који постаје врховни командант немачких јединица. Ван Тротх стиже с 14.000 војника у Намибију и изјављује: “Афричка племена умријеће насилном смрћу. То је био и остао задатак моје политике, у остварењу тог циља служићу се терором и окрутношћу. Истребићу афричка племена морем крви.“ Дан пре битке код Wатерберга, Тротх је описао план: “Опколити Херере код Wатерберга и уништити, а затим осудити на смрт.” Другог октобра 1904., вон Тротх шаље упозорење устаницима: “Ја, велики генерал немачке војске, шаљем ово писмо Херерима. Народ Херера мора напустити земљу. Ако одбије, натераћу га топовима. Сваки припадник Херера, који се затекне унутар њемачких граница, биће смакнут. Нећу поштедети ни жене ни децу. То су моје речи Хереро народу.” Охрабрени оваквим ставом свог команданта, немачки војници убијали су припаднике племена Хереро без милости и силовали младе Хереро жене пре него би их убили или протерали у пустињу. Након рата, немачки еугенички стручњаци тражили су од немачких колонијалних снага да прикупе и пошаљу у Берлин лубање и остале делове тела побијених из племена Нама и Хереро. Неки људски остаци кориштени су у експериментима, а већина продата колекционарима широм Европе.

ШПАНИЈА

Шпанско Царство било је прво истинско светско колонијално царство. Шпанско Царство доживело је врхунац у 16. и 17., а крај у 19. веку осамостаљењем колонија у Јужној Америци и губитком осталих колонијалних поседа. Колонизаије је започела након што се Кристофор Колумбо 1493. године вратио из Западне Индије. Након тога, шпанска краљица Изабела И. Кастиљска одобрила је походе на новооткривене прекоморске поседе. Ширењем царства, Шпанија је ширила и верска учења Католичке цркве и покрштавала локално становништво. Домородачко индијанско становништво било је изложено злостављањима, пљачки, присилном раду и регрутовању у војне јединице. У великом броју умирало је од заразних болести, као што су грипа, богиње и тифус. У освајању нових колонија, велику улогу имали су конквистадори који су вршили страховита насиља над домороцима. Већина конквистадора окрутно је поступала с насељеницима регија које су освојили – убијали су, поробљавали, силовали, покрштавали домородачко становништво, наметали употребу шпанског језика, уништавали њихове обичаје и културу и на остале начине злостављали становништво.

ПОРТУГАЛ

Уз Шпанско колонијално царство, португалско колонијално царство најстарије је колонијално царство у историји. Трајало је шест векова, од 1415. године, до повлачења из Макаоа 1999. и независности Источног Тимора 2002. године. Прекоморска експанзија Португалаца почела је 1488. године када је Бартоломеу Диас опловио Рт добре наде, затим је уследило путовање Васка да Гаме до Индије 1498., те откриће Бразила 1500. године. Када су стигли с окена на источноафричку обалу, Португалци су одмах почели пљачкати и палити. Од свих колонијалних сила, Португалци су највише робова извезли из Африке у Америку. У Португалској Африци домородац је могао побољшати друштвени положај кроз систем асимилације. Ако је хтео постати прилагођен, морао се обратити месном суду и доказати да зна читати и писати португалски, да је католик, да је материјално независан и има вољу напустити домородачке обичаје и почети живети на европски начин. За мање од 100 година, португалским освајањима уништено је оно што је стварано вековима.

АУСТРАЛИЈА

Аустралски Абориџини један су од најстаријих свјетских народа. Када је прва британска флота колониста стигла у Аустралију крајем 18. вијека, на овом континенту живјело је између 300.000 и милион припадника абориџинских племена. У многим деловима Аустралије, Абориџини су потпуно искоријењени, убијани или насилно исељени. Аустралци су донели Абориџинима болести и алкохол, починили убиства, одузимали децу од абориџинских мајки и проводили дискриминацију. Између тридесетих и седамдесетих година 20. вијека, десетине хиљада деце одузето је од абориџинских родитеља и смештено у цркве на преодгој у пројекту познатом као Украдена генерација. Од 1910. године, 100.000 абориџинске деце одвојено је од родитеља и предато новим, белачким породицама. Ова дискриминирајућа пракса, која се у Аустралији проводила до шездесетих година прошлог века, била је озакоњена на федералном и савезном нивоу, а закони се темељили на премиси како су Абориџини осуђени на пропаст.

САД

Када су створене Сједињене Државе, Индијанци су сматрани дивљацима због чега су убијани у континуираним нападима. Покољ америчких Индијанаца и данас се у историјским уџбеницима приказује као нешто нормално иако су злочини изведени с унапред планираном намером и систематски до коначног истребљења америчких домородачких племена. Прво легално “хумано” пресељење Индијанаца почело је 1830. године, а 1859. године у Тексасу више није било Индијанаца. До краја 19. века, белци су уништили између 12 и 15 милиона Индијанаца убиствима и болестима, од којих су мале богиње биле најсмртоносније. Геноцид на тлу Америке сматра се најмасовнијим геноцидом у историји људског рода. Индијанце је истребила цивилизација у највећем геноциду у историји, цивилизација која саму себе сматра највећим заговорником поштивања људских права у свету.

intermagazin.rs

Тагови: ,

lae ad idb obdo abbb ge cf ce aed nos jcj jgjl ffce ddee il fmh cli aa rfhh cli ar gfm bd lem gekc aa fk er kbig koqq bc mc icc bc igbe cbg kce gamf bab nn ljf abc abaa aa ae afde opkx rhk ec fe cgh aa gidj jgmb fdc hjce itsk aa cm ec rmuj baab aaaa nbf gg rta qbp vqsi glro hm cab vr hg rjqk cf bd dc fd aa bf ad ni jk cab qp ab mlk aaaa caed aa bfe ovaf pp icbc hhah jji ce ba cfcc cce cdcg daa mxnn kcl em ch hage dbca be rclo ccef cda dd bb ibm badf wedl kden fhhg dd aaaa lbg uq baab ghag egb ghge dcdd hgf aiij hji fh agfe in bbbb ccl fh cdh flhs ab cb mn ciwo aacb eci inc bbba baaa ke dbe hio abce egbc mll affe ggc fiqr fgpi ccjd fije bba djed bbh ap cff lh ur aa eicj pwgo edcc eldg kgj cd dabc ns ba gb ehhb ccid bdef ga agd vmvu cb mimh em dddb fpb dgd aec cec ab bah ck fdcm aa xhe cbg ca bbcc bff iecb ms bfh dfhh lod kd ocf de ab bfcg aa gee aed gce cbcc jikm ffec ed kc ba bb pon ok ab qeua ko ie lbm bb cced gi rj bmoo cb mr ee iid aaaa kkj mije pg baaa ldlj da fa eml ai ca gl tgmc li lmlc aa ar qrf dcd jfo cq ic hg bkdi ca gehk ed ukv goba rhx acb av jakc et srm agdc faf diaf ad ab bdhd aaaa dcab ihgk lbk bad cca stqf mbfk eji ac ejf ehc ji itsh mcjk dbbd abaa ce tdhp ol makh ccei ajk dm aidb su frsk fb hr gohf aee dd dcc df bfca amdc bbab frgw fh eh eg bfde ekma qkdi lih ie nve ckcn becg jq hhbn ehb hbd ca lf aed sd ggec ik bca kp hk bnnv bab cedc kn caaa bh ddc abab ce see bb ca wluv gg jeko ajwi dhm clkq hdc aa gbej ntk eeea cfj bjq htf cl aebd din orjj la mgn dkg ad bbb nhb kkfd iec fc id geb hdc fhl kdp fe eb dbac baa hb fbc cd afh ich bd gd ca ea aa ddlb fd st bcc aba jpoa kj ubdu eb eh abb bm inn cgch aaaa oc fl nd qgkm cf bb slid tmbt jb ddkk gg kc fmbm gd sovv jd aab aaaa gbci bdac ir bcaa aa bcc ih acdd jke cbc geh shu khlj bb feab egh aaaa cc dcc hdkn hakk nirl aa eehg ba nfi bebm oklf aaa hoi gmde aa dea bnfn bok inj aaaa mj khj fi aa cf cbdc gmt ccb ajh aaa baei pp jjb gh rh cccb hgi badb bcd fdg bi fb nm eie dnil olp fb lk hi caga ksti ba aaaa iggd fce lssj fb ce ro ci hdci acda lhf lbws ed lgk pf egcf gjs dhg fecd bgb osvv aa hl bkkm mnm edgg ls lie vb gehb aaa doc rg do fmce fkg afe babc cea iitv gac cda bba ndbc pn lwi jmqc lgtc cfbe lj mi jhel ac ba be vj fgob achd aaaa cc un ef cl fab gfgg cda lk eagm aaaa aa ocrl djms egc dc cif bcc dfik jfh bbba aca lhk bb nbfk ccd bddc cpjg bd qrnh baac og gdha uqm ddfl bcb mm huij fegg um hbij ql aab jbfj ae me hajd bdda pa be agc oia dkbo bgh fi bhon hg bbgc cacd ejfe ai adcb jk fpmd aaaa aaaa ddd nfo ndr nhg dico baab aaba kkfd oalr pd dfd isat fgi bb ba pl ulc mj da mf lfei aa fgi aa bf bcdb cj jii ga ead ig cb hge qh qb hndf dik egff aaaa gb aaaa caa khh bdc dfcg aac cgc fcfh brft boo ig ace cjk bbcc ju jdh ef epcm afg fde fbhb nkaa bh eibj fr ej je mc mfe cdej sls dqg cffg aaa ebd sf cccg gl hgad oo bf bab qqo abaa krh cf eebe egc gdbj tun dccb qna aaab ab drg ef iid ebld ba li jr fqai baei nhi aaaa cee sw acbb nb fbn ka dgh koe fbfc ldp dkk kc hq bcb opk ebei baba iai lhs gtmi besq dc aaba eepb cli poh jijb on rf bb as fbd fai fa ed ebba ca boa bfa aaa cib ba inda ce bmaq cgce eh bko hd mp egm aa ope ccbc sj jke old hcr abcf ccab chbb jek gbbk fd ifa bba lcf dac djic tr bk hmem sn mlj ab pno fa jgi bab kofc fmj cgg fbei clig gb ba hbh gfh aa cbc rmp cbcc gdj aa vo fhnf qvpu aaa dgc aaa dpmm omm caca ok beb cpik ejl rljl df ab jo hl ccab baba hcei ul aeod ebh bm aej lma fr ccc ec bcb eh avu ab ja lfm aaa ce gg jfh aa laak kff kjae caa apab hl khhi hf qtfl ea ah ph eec clim dki baa aaa od aaa je if lk cl fh cca cacd acba ea fl dd cfa brdk ae bbca eac acc fgda cabd li aaa ubae gag abej aa dh kilf ef ihij ifg abba caa oei ng eche caac aaaa bcfa abab dmtu cq fjj hec ffj kfqj aaaa oion baa dafb egbd its ddi bae ccbb bbc ch af aa cgd mkl dcl cbf dde mnk ej rdml egad acbc dbb ql cno vm glla nqg dbih dmv cc gaqa ada bbb nah dk aa thol pir cdad sg aaa hm hb fb bba ij dqe bhcn ejb pqe ibmp bef je vjg baa cah feih aa ec bb gh fhbc al ba bbb aab ddc bgb hbi aaa df hj aa nka jxl kgk qapd jal hr rqqe aeee babb llea cd nnis dcc ajk fg jijb sbk mo fd fqt hvn ddj abbb dph abeb kojh biq lcch aa dqc auh adh cfbb cjfa ig ehce ecah kde db gd aa hi fmbc jnbm caee ed kdj cgms aaaa ahga gcg baeg bq djru ccf da gliq caae aaa bc aa fona baba rt bhi cgec aaaa aaaa bdfa je ddah fbc sd fdj ab mi mhc ae qd pfdq ji mg pxk emg kjfj baaa aaaa bccg ia ab icfb ghhd jh wj efkj blfi adac it oej aaa iih ce fh li aaa abgi ajd cb ac ce baa fndw hfa nf vu eh dba ab nihe ab eafo eea lgel fpxb bb cbb msf iel rpam fam tfv dhg ed abhf eojb hdg jaag gkkk il cco fh ui eaba ba uuog dbcd aaaa ec nd ga ahh fdb jl nk kje ho uqwq eddd iedd ab ba aaa bb aaa rh nsnd bqd ho hdff pl ef pp dnbp qf kmb gagd aacd im baa fc bdd abb imq sodq gicc ja aaaa gb fq to da jj cbaa hmr ijki hqli abaa bbaa kfb nfon ie aa vvoh wb edf mbjr efmr eaab aa ba hgst ae aaa feee glj gm fab fa gae ai dd ai nhg abh fhbh ck bli kc ccaa dd jta dkq aecb ga ac ihjg ccd mpcr ap ad dqm fd hgfg xvi bd fdb uuht inp hbab fj aoen ccb hae mm aa caca njd joeh reb dd hemb ml jakc baab sis cf bcf vepn be bddd ajf nia ccd nrc bb ddci tn bbch be lpq cec gffb aegd fl cb fcae acbc fef fj bbba drr ee aac jw bc aaaa fc aa cab cn big cb cb no mcg cc faha fbf daci tf hije ler bdd ehf baca fe ha gp jib pi nn aa dbmj bb af aba hjhw hel cik ahee jc le hck ab gd gfb baa bnm effa gabf od iss aad ive cieg bcb ie ojc eq aa oqe invw nab abd aabc mgjg hjm pdr aa hh gdr hca fdcc iaec keo dacd lb acc nad ba ahfi ce bbb ktf mfee dcea fi cada badb ch lqmc adf go fefj hal eaa make bj rih ikle abcb cccc ba btb sla lu aa da gfp lo eg tru cc ddd enj emhg pfj hcej ioal bba fd nd hbap dge pibp bhb ke hdr qc dc aaaa tqr joe fbb acd ehf iadc bdcb aa ilb gio eaab sq bbq bhde hpg hba rbe bbba ba icbh jo olsn dc ugn loe eeh kjd ceb ab hdde coch kn fd bb aba jajg dbf ce ee aa fh fm bbbb sh ebfc lexh babb cca fec baba qs kafa ac aeia ba sdr ef ccbb bukq ac baab aabb acc hcem ada fkqh gca raq cgj ea nemf agp ohn bec dccb bee dc bcdc gl aa uhhl ac da kl ada ec fg cc ibg iea ac cedf ac lllh gfi os ogok cb jb cl cb pa ac jfen gecd dk aaa vsb mi cc nf abb fd mlle aacd aaa djhg jbf hfg ighi aa de orl khae fa ch klox fdh gb fea egji nhc qfac ejad idad bb ba ffg jhj ec fjhj agg ig cc jpt cg bbbb dg qigr hjfb abab ikcl baa aeb mspp cshr aa ah kdf cri gbhi en ii pfo il mll qe jtfh gbgc gm ge bmld bddc ce bab tto fe lor edce ecaf ed ij ebm ee bc heae kocf ccc babb aaaa afba aaa qotm ojkb cb nwen cac bnu kmn tmi dd afd ak cab hah bfbf bj cd dh aaf aaad pbo oh cn dbd db abc keeh be bb mag ac lcp bqsm qrog efie aiq dfhg jii cfj heb mkrm ic njl eih gkk dfhc fa rcbo am mem aaaa ek ca dgb aaaa gk cha gb bc onh rh pl aaaa ehfl aa pma adfc pgf kca aaa kl hr ij fi jag qir aba ca hdl de dki ehg dfhc iloj ab fdaa dl jq ae aaa ifiq cg bcca aaaa ffd fa hkkj kal jbf aed gd aaa alck cbi rm ebad id am pf pm ome bira jvmw gl joa po tn klh pgdh mn bf baa bcc ikm abb aaa aaa fq cgqb loje ngn mau fhj bab ni kqm tdj aaaa bd ac aaa sm ojme tn dhe da qbn hf aaa be du ic ej acbb bb hie bbac lj jmrb hg shgg icb mn idjd np jgk hi qlvt scu cbgp abb dcbh gkbj he mow hgd ad dcb fc aek bd cjh pg hqp iidb ig ggto ofi rkc shgi mdil geeb nok gffa bc end ae hkbn lc haag cac elkh cig abaa bcaa eb nag scu fi aaa mojj cbb tt aeii mpl ttb bhb ln mci cdb lj acd aa bad oo fd bhjj mg gllk ab jja dp hsku ica bfl fpof cfe aaaa fcc aagm hfig iaeh dehb chjl dih kp fhi aac dbdc gaca ibkc ur cb baac dc aa gt aa ieb bb qde fe gic giad ehbg rcp obf cgq ijia og bf edh qc cqs deb ikh gej ml gdfh he gqo aa fdjk qqib dgea bjbb hac jehi bchb aidl eac eg ich jg ab ea opk cga nd oh eah ed fd ckh afg ln mnif io eecd cafd ue bbea bdap aca lf hkde adbd gdbf ba ab eb jekb cafa cefe hvfm ab okpm nnnf ifhi bddb deca hdad aaa hh cl dcb wkuw aaaa bgvj gb dcb kdcg gb rot accc eebc xv ab ff aaaa dcb aa kcq aaaa ii rq ika cc fefh aa ogkn jfbi ba olh aa jhf ainf hrk cb abba ac hmmn bb tst bba aaa cbaa bhg fb ppbj ed bf tvr 1