НИЛ КЛАРК: „САД урадиле са Сиријом оно што су са Босном и Косовом“

Фото: intermagazin.rs

Претходне недеље амерички председник Барак Обама одустао је од ограничавања војне помоћи страним снагама у Сирији.

Када су се подигле наде да ће се рат у Сирији коначно зауставити, враћањем већег дела Алепа, САД доливају још уља на ватру, пише британски новинар Нил Кларк у тексту за “Раша тудеј”.

Кларк се сада пита да ли би ово могло да направи драстичну разлику на тлу, с обзиром на то да се већ зна да САД подржавају стране борце у Сирији.

Ако не може да се смени Асад, продужава се агонија

Међутим, како каже, ово бар објашњава људима који имају сумње какву игру игра Вашингтон.

– Наиме, жеља је да се пролонгира агонија сиријског народа колико год се може. Став је тај „ако не можемо да срушимо Асада, осигураћемо то да његова земља гори“. И све ово долази – ако смо заборавили – од америчког председника који је награђен Нобеловом наградом за мир – пише Кларк.

Истина је таква, каже он, да сваки пут када је постојала реална шанса да се оконча сукоб, искакао је „Ујка Сем“ да то саботира.

Чланови сиријске опозиције који су желели да учествују у демократској политици су намерно уклоњени. Уместо тога, САД и њихови савезници подржали су милитанте који су хтели насилно рушење државне власти. У марту 2012. план да се разреши конфликт (који је тада трајао само годину) погурали су Арапска лига и УН. Сиријска влада је наводно прихватила такозвани “Кофи Анан план”, наводи се у тексту.

– А шта је пироман Ујка Сем урадио? Да, тачно, сипали су још бензина на ватру у тренутку када је пламен могао да буде угашен – пише Кларк.

Замислите само да је “Анан план” успео 2012. Колико живота би било спасено?

Вашингтон само желео ескалацију конфликта, као на Балкану

Међутим, Вашингтон је само желео ескалацију конфликта, а не крај, каже Кларк.

Он каже да је то слично са ратовима на Балкану деведесетих. Лисабонски споразум из 1992. обезбедио је мирне поделе у независној Босни. Али, амерички амбасадор Ворен Цимерман ургирао је да Алија Изетбеговић размисли о договору – “ако ти се не допада, зашто га потписивати”.

„Резултат: Брутални рат у Босни који је однео хиљаде живота, укључујићи и око 8.000 у Сребреници. Поново, све је то могло бити избегнуто, да су САД желеле мир. Уместо тога, САД су подметнуле пожар у Босни и онда октивили Србе“, наводи он.

Седам година касније, Стејт департмент је то урадио опет, намерно спречавајући дипломатско решење сукоба на Косову, конфликт који су – као и Сирију и Босну – потпалили они, каже Кларк.

У Авганистану, САД су провеле деценије, осигуравајући да не надјача мир. Током осамдесетих, Совјети су тражили начин да повуку своје трупе из земље и да преговарају о миру. У књизи „Хладни рат“ Џеремија Ајзака и Тејлора Доунинга, говори се како је Јури Андропов, совјетски лидер 1982-1984, понудио рок за повлачење ако САД (и Пакистан) престану да помажу муџахедине настројене против владе.

Чак и након што су се Совјети формално повукли 1988. САД су и даље слале оружје у земљу.

Кларк на крају поставља питање: Хоће ли се ово променити под влашћу Трампа, који је најавио да ће САД престати са рушењем страних влада?

intermagazin.rs

Тагови: , , ,

?>