“Света заједница” – врховно управно тело Свете Горе, на бурном састанку одлучила је у понедељак да не прими Ципраса у званичну посету и да му не укаже протоколом предвиђене почасти као премијеру, већ му је поручила да на Атос може доћи само као “приватно лице”, као обичан ходочасник, пише Катимерини.

Разлог за ту одлуку је мишљење свештеника Свете Горе да не могу примити премијера који је “прогласио да је атеиста” и који доноси законе и спроводи политику која “погађа православље”.

Међутим, пре две године, августа 2014. године, Ципрас је на Светој Гори био топло прихваћен, тада као вођа опозиције, и без посебних почасти, те је чак затражио и добио “благослов” монаха.

Од тада се много шта променило, пише Катимерини и наводи да је Ципрасова влада “отворила фронтове са црквом” којој се од самог почетка његовог мандата није свидео, јер су и премијер и посланици његове коалиције Сириза одбили да се закуну на Јеванђеље и “пред богом” – што је уобичајена форма у Грчкој.

С друге стране, Ципрасови посланици су Свету Гору ослободили пореза за некретнине ван Атоса, али то није одобровољило свештенство.

Влада је очито знала каква ће бити одлука Управе Свете Горе, те је неколико сати пре њене одлуке неформално обавестила медије да је Ципрасова посета “одложена због обима посла”, износи Катимерини.

Међутим, црквени сајт је на то убрзо објавио да је “посету премијера отказала сама Света Гора, те до тога није дошло због обима његовог програма како се говори”.

Уз то су у једном манастиру на Атосу – Манастиру Дохијар, поводом посете Ципраса окачене црне заставе и транспаренти “против антихриста”.

Црквени извори грчког листа коментаришу да су то “невиђене ствари за Свету Гору”, “без преседана” у њеној историји и да забрана премијеру да уђе на део грчке територије, на Свету Гору, не само што је несхватљива и правно неодржива, већ представља и “свету непристојност”, без обзира на политичке ставове.

Катимерини наводи да су међу представницима манастира који су се успротивили посети Ципраса петнаест од укупно двадесет на Светој Гори, “била и три у којима су монаси руског, српског и бугарског порекла”.

“Мирнији и пажљивији посматрачи светогорских прилика сматрају да је став ‘Свете заједнице’ последица атмосфере конзервативизма, понекад са карактеристикама православног фундаментализма који нагло осваја терен на Светој Гори”, закључује атински лист.