НАТО губи конце: Спремају се у рат против Русије и то – без Америке

© Фотографија генерисана вештачком интелигенцијом

Иако је генерални секретар НАТО Марк Руте изјавио да се алијанса мора одвојити и осамосталити од Америке, као и да Русија жели да порази НАТО и спречи овај војни савез у пружању помоћи Кијеву, европски народи показују све веће дистанцирање од такве ратнохушкачке политике, каже за Спутњик генерал-мајор у пензији Митар Ковач.

У жељи да дистанцирање Америке од Европске уније и НАТО-а представи као тријумф уместо као почетак краја алијансе, генсек Руте је изјавио како европске земље преузимају НАТО коримило, те да ће од сада имати „већу улогу у руковођењу политиком алијансе“.

Признао је да ће бити потребно уложити и времена и напора приликом изградње „европскијег“  НАТО-а, али је истакао да је безбедност Старог континента нешто што САД треба да обезбеђује заједно са Европом, а не уместо ње.

Последица америчког, а не европског деловања

Ковач сматра да неће моментално доћи до формалног пуцања у оквиру НАТО-а, већ да је то процес који траје. Овај „заокрет“ тумачи као последицу односа Америке према НАТО-у и чињенице да су се већ неколико пута и председник Америке Доналд Трамп, као и његова комплетна администрација, изјаснили по овом питању негативно.

Трампова администрација је више пута исказала став да Америка нема намеру да повећава базирање снага и да троши велики новац за безбедност Европе. Кроз полису о повећаном издвајању из бруто домаћег производа индиректно су рекли: „За свој новац браните се сами, ми ћемо бити ту само толико да помогнемо уколико будете угрожени на други начин.“ То не значи крвљу и смрћу америчких војника, него евентуално обавештајним и безбедносним информацијама, као и логистиком, у смислу продаје својих савремених борбених система европским државама у оквиру НАТО-a, каже Ковач за Спутњик.

Он додаје да је овај нови развој догађаја у сагласју са настојањима Америке да Европа преузме потпуну одговорност за своје стање безбедности и да буде способна да сама себе брани. То је окосница америчке стратегије, објашњава Ковач, и она је пренета кроз НАТО структуре, а водеће земље НАТО-а у Европи већ увиђају своје место и улогу. Отуда потичу и пројекције развоја њихових појединачних оружаних снага, повећања логистичких капацитета за производњу муниције и ракета у Европи.

Уз све ово иду наравно и инструкције појединих политичара да се спремају за некакав рат са Руском Федерацијом, односно тежња да буду спремни да одговоре на некакве хипотетичке нападе руске војске на било коју од чланица НАТО-а у Европи.

Одакле им паре?

Хронични недостатак финансија Руте је представио као пређашњу невољност НАТО земаља да по америчком диктату издвајају новац за алијансу, док ће сада „убрзано повећати финансирање безбедносних и одбрамбених мера“. Он је такође позвао и на даље јачање подршке Украјини. Ковач сумња у овакав изненадни финансијски обрт и тврди да НАТО и Европска унија једноставно не поседују новчане капацитете за тако нешто.

Они за сада немају финансије за тако нешто. То се потврђивало и пре, односно на самом почетку украјинске кризе, када привреде њихових држава још нису биле толико рањиве, али сада то још више долази до изражаја. Ипак, и поред овога, НАТО земље су острашћене у свом науму да се спреме за рат и због тога одвајају финансијска средства од других функција и буџетских ставки за потребе њихове одбране. Они то представљају као некакву хитну меру, док покушавају да убеде друштво, односно своје гласаче да наступа ново време које мора резултирати повећаним војним издвајањима.

Народ неће рат са Русијом

Упркос Рутеовим „киселом грожђу“ и вербалним вратоломијама, наш саговорник сматра да европски народи, пре свега народи водећих НАТО земаља, попут Француске, Немачке и Британије, нису сагласни са мерама које подразумевају ванредно повећање издатака за војску, а поготово не на рачун других државних и социјалних потреба.

Већински народ у тим земљама не подржава ту политику, зато, рецимо, и сведочимо покушају забране политичког живота и развоја АФД-а у Немачкој. Успех и покушаји забране те политичке странке иду у прилог тези да народ премешта тежиште са досадашњих ратоборних политичких опција на оне партије које су спремне да изграђују мир у Европи и да спречавају изградњу баријере између Руске Федерације и Западне Европе.

Овакав развој ситуације допринеће и промени власти у овим државама, можда чак и на наредним изборима. Треба очекивати комплетну реформу Европске уније, а са тим и реформу европског дела НАТО-а у погледу безбедносне и одбрамбене функције, али не на начин на који то Руте предвиђа. Европски народи ће све мање бити спреман да учествује у некаквим пројектованим ратовима глобалистичке елите из Брисела, закључује Ковач.