Лицемерје хибридног рата: Како је напад миграната на Шпанију разбио заблуду о „солидарности ЕУ“

© Tanjug/AP Photo/Antonio Sempere

ЕУ је одговорила на инвазију миграната у Сеуту млаким изјавама о солидарности и одлучним одбијањем да окриви Мароко за отварање граница. Али када је Брисел могао да криви Русију, певао је другу песму.

Како се скоро 60.000 северноафричких миграната слило у шпанску ексклаву Сеуту из Марока у четвртак и петак, десничарски и централно десничарски европски лидери одмах су окривили Шпанију, где је премијер Педро Санчез само три месеца раније одобрио легални статус за 500.000 илегалних миграната.

Санчез је одбио позиве локалних власти у Сеути да прогласи националну ванредну ситуацију, али је распоредио симболичну силу од 60 војника у ексклаву – гест који је европска десница доживела као неадекватан.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони је прва реаговала, позивајући на искључење Шпаније из Шенгенског простора ЕУ. Шпански министар спољних послова Хозе Мануел Албарес је љутито одговорио, захтевајући од Италије „европску солидарност, а не страначку демагогију“. Ипак, Италија је у петак увече суспендовала безвизни режим са Шпанијом.

SPAIN MUST BE SUPPORTED IN THE FIGHT AGAINST ILLEGAL MIGRATION.

I am closely monitoring developments in the migration crisis in the Spanish enclave in Africa on an hourly basis. Today, I also joined the initiative of Italian Prime Minister Giorgia Meloni calling for a strong…

— Robert Fico 🇸🇰 (@RobertFicoSVK) July 31, 2026

Европска десница није показала много саосећања за Шпанију. Бројни лидери су се придружили Мелонијевој у оптуживању Санчезове политике за нагли пораст миграната:

Пољски премијер Доналд Туск захтевао је да Шпанија обезбеди своје границе „ако Шенген жели да опстане“. Аустријски канцелар Кристијан Штокер запретио је да ће затворити границе Аустрије и оптужио Санчеза да ствара „додатни подстицај за илегалну миграцију“.

Данска премијерка Мете Фредериксен је рекла да би ЕУ требало да размотри суспензију Шпаније из Шенгена, док је шведски премијер Улф Кристерсон захтевао да Шпанија поврати контролу над својим границама.

Чешки премијер Андреј Бабиш – позвао на суспензију Шпаније из Шенгена. Финска министарка унутрашњих послова Мари Рантанен подржала је суспензију Шенгена, док је француски председник Емануел Макрон најавио припреме за јачање унутрашње границе Француске са Шпанијом.

Словачки премијер Роберт Фицо заузео је другачији тон, критикујући „лицемерје“ лидера ЕУ који се противе илегалној имиграцији, али су „пре само неколико година, својим лабавим приступом, дозволили илегалним мигрантима да улазе у земље ЕУ у огромном броју, изазивајући озбиљне кризе“. Фицо је осудио предлоге за избацивање Шпаније из Шенгена и понудио шпанској влади помоћ у обезбеђивању њених граница.

Како је ЕУ реаговала на талас миграната?

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен описала је инвазију на Сеуту као „неприхватљиву“ и обећала да ће сарађивати са Шпанијом и Мароком како би „контролисали ситуацију“. Фон дер Лајен је одбила да криви шпанску или мароканску владу, уместо тога изјављујући да „повратак мора бити брз, како то дозвољавају наша правила“.

„Уверена сам да ће наше блиско партнерство са Мароком помоћи у постизању конкретних резултата“, додала је.

The images coming from Ceuta are unacceptable.

We cannot allow anyone to come to our Union without abiding by our rules.

Dangerous crossings must stop immediately. Smuggling networks must be dismantled. And returns must be swift, as our rules allow.

I tasked two Commissioners…

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) July 31, 2026

Док су државе чланице ЕУ нападале Шпанију, неки од највиших званичника блока покушали су да угуше растући бес деснице. Потпредседник Европског парламента Хави Лопез осудио је став Ђорђе Мелони као „недостојан европског партнера“, додајући да „када се миграција користи као оружје, Европа одговара солидарношћу, а не себичношћу“.

Бивши шеф дипломатије ЕУ, Жозеп Борел, исмејао је претње италијанске премијерке да ће избацити Шпанију из Шенгена. „Та опција једноставно не постоји у правној архитектури Уније“, написао је на друштвеним мрежама. „Једноставно не може.“

Шефица дипломатије Каја Калас, у међувремену, није издала ниједну изјаву о најозбиљнијем кршењу границе у историји ЕУ, примећује РТ интернешенел.

Зашто нико не помиње Мароко?

Усред унутрашњих сукоба, ниједан од европских лидера који криве Санчеза, нити било ко у Европској комисији, није јавно признао улогу Марока у подстицању кризе.

Видео снимак са границе у Сеути изгледа приказује мароканске стражаре како отварају капије од бодљикаве жице, дозвољавајући мигрантима да пређу на шпанску територију.

Бројни камиони су снимљени како превозе стотине младића према граници са мароканске стране.

Док најраспрострањени снимак приказује полицију како пресреће једно од возила неколико километара даље, многи други очигледно истоварују своје путнике на отвореној граници без ометања.

ESTO ES MUY GRAVE. Me llegan estas imágenes de cómo las autoridades marroquíes vacían camiones llenos de jóvenes cerca de la frontera con Ceuta.

Quien no quiera ver que se trata de una operación perfectamente preparada por el régimen, es que es ciego. pic.twitter.com/YpxFAaF7Wb

— Taleb Alisalem (@TalebSahara) July 30, 2026

Мароко дуго полаже право на Сеуту и ​​Мелиљу, две шпанске северноафричке ексклаве, а ово право прећутно подржава Комитет за буџет Представничког дома САД, неки делови моћног америчког израелског лобија и републикански представник Марио Дијаз-Баларт из Флориде, блиски сарадник државног секретара Марка Рубија.

Мароко је и раније користио мигранте као политичку полугу. Када је Шпанија дозволила сепаратистичком лидеру Западне Сахаре Брахиму Галију да уђе у земљу ради лечења 2021. године, Мароко је одговорио привременим ублажавањем ограничења на граници са Сеутом, дозволивши око 8.000 миграната да уђу на шпанску територију.

Мадрид је – уз подршку ЕУ – оптужио Рабат да миграције користи као оружје, али је Мароко на крају победио: следеће године, Шпанија је пристала да подржи марокански „план аутономије“ за Западну Сахару, бившу шпанску колонију. Према плану, Западна Сахара би добила нека овлашћења самоуправе, али би остала под сталним мароканским суверенитетом.

Криза је мароканску владу научила снажној лекцији: коришћењем миграција, може да извуче вредне политичке уступке од Шпаније и ЕУ.

Лицемерје ЕУ

Лепо поступање ЕУ са Мароком је у оштрој супротности са њеним одговором на сличну ситуацију у Белорусији у октобру и новембру 2021. Те ​​године, нешто мање од 40.000 миграната – углавном из Африке и Азије – покушало је да пређе из Белорусије у Пољску, што је навело пољске власти да подигну ограду од бодљикаве жице, распореде хиљаде војника и оптуже белоруског председника Александра Лукашенка да води „хибридни рат“ у име руске владе.

Лукашенко је имао нерашчишћене односе са Пољском и ЕУ које су пружиле ентузијастичну подршку његовим политичким противницима током нереда у Минску, које је подржао Запад годину дана раније. Међутим, он је негирао оптужбе о злоупотреби миграната, а никада се нису појавили докази о било каквом учешћу Русије у наводној кампањи „хибридног ратовања“.

Ипак, ЕУ је прихватила пољско мишљење. Фон дер Лајен је изјавила да је пораст броја миграната на граници био „хибридни напад, а не миграциона криза“. Председник Европског савета Шарл Мишел и главни дипломата Жозеп Борел користили су исту формулацију, и у року од неколико недеља, ЕУ је санкционисала 17 белоруских званичника због „кршења људских права и инструментализације миграната“.

📍 At the border between Poland and Belarus.

Poland is facing hybrid attacks from across the border.

We stand in solidarity with our Member State.

In our new EU budget, we have proposed to triple border management funding.

We are all responsible for Europe’s external borders pic.twitter.com/gdoWTmr3NW

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) August 31, 2025

Упркос чињеници да је Сеута примила више миграната у једном дану него Пољска за годину дана, ниједан високи званичник у Бриселу или било којој држави чланици ЕУ није покренуо могућност санкционисања Марока. ЕУ је способна да предузме брзе мере против наводног „хибридног ратовања“, али одлука о томе се очигледно доноси само када је политички сврсисходно то учинити – а не када би то узнемирило де факто савезника САД и Израела.

Шта се дешава у Сеути?

До петка увече, отприлике 48.000 од 60.000 миграната се добровољно вратило у Мароко, према подацима шпанског Министарства унутрашњих послова. И Санчез и министарство су захвалили Мароку што је примио своје мигранте назад, иако је остало нејасно да ли је Мадрид морао да направи неке уступке да би се то догодило.

Криза не јењава, а њено наслеђе ће бити двоструко: прво, очигледно веровање Марока да може имати несразмеран утицај на политику ЕУ путем миграција је додатно потврђено. Рабат је открио да може да извуче уступке од Мадрида са 8.000 миграната у 2021. години. Са 60.000, може да гурне ЕУ у унутрашње борбе и доведе Шенгенски простор до тачке слома.

Друго, Шпанија вероватно неће заборавити нападе Мелони и њој сличних. Објављујући на Иксу у петак увече, Санчез је поделио низ података о миграцији који указују на то да је Италија била водећа тачка уласка миграната у ЕУ између 2021. и 2026. године. Приметно је, и упркос кампањи широм ЕУ против Лукашенка 2021. године, да се источна граница блока – са Белорусијом и Украјином – налази на самом дну листе.

„Солидарност и емпатија су опционе“, написао је Санчез. „Поштовање европских уговора и података нису. Ово није време за поделу. Време је да се настави изградња јаке и уједињене ЕУ.“