Још једно предвиђање за 2024: Либералне елите Запада изгубиће контролу над светским поретком

У водећим земљама Запада одвија се обрачун између “популиста” и естаблишмента, а главна арена је, наравно, сама Америка, оцењује Фјодор Лукјанов

Ова година је почела жестоким војним обрачуном од глобалног значаја, а завршава се са два таква обрачуна, који ће се наставити и у 2024. години, пише за РТ Интернешенел Фјодор Лукјанов, главни и одговорни уредник часописа “Русија у глобалним пословима”, председник Савета за спољну политику и директор Међународног дискусионог клуба “Валдај”.

Ови сукоби су само наизглед територијални, али заправо имају егзистенцијални значај. У 20. веку, који су обележили ратови, револуције, колонијализам и борба за национално ослобођење, свет је бизарно и нелогично подељен.

Војно-идеолошке конфронтације из друге половине века постепено су постале глобалне. Сви ови сукоби би, теоријски, могли да буду решени, али то се не дешава. Напротив, конфликти избијају са новом снагом.

Садашње јачање сукоба је симптом слабљења савремене међународне структуре моћи. Либерални светски поредак се у последње време назива поретком заснованом на правилима. Основа овог поретка је све до недавно било поверење у праведност и истинитост западне идеологије, које је Запад стекао победом у Хладном рату.

Либерална демократија и тржишна економија победиле су совјетски режим и његову планску економију. Али, убрзо се демократија, као моћ већине која узима у обзир мишљење мањине, трансформисала у либералну шему у којој мањина узурпира права већине.

У скоро свим земљама Г7, рејтинг владајућих партија и коалиција је изузетно низак, односно, владе заступају интересе мањег дела становништва. Алтернативне снаге, које изазивају актуелну власт, означене су као “популистичке”. Овај термин, који потиче од речи популус, што значи народ, постао је погрдан, а мејнстрим се бори против против њих тако што их премазују катраном.

Основна идеја Запада је да садашње елите нипошто не треба мењати.

2024. година великих одлука

Естаблишмент ову борбу представља као борбу за демократију, што би требало да значи да је демократија победа оних снага које одржавају континуитет. Они који желе да промене курс проглашавају се непријатељима демократије, чак и уколико имају већину.

Концепт “светске већине”, земаља ван западне заједнице, који је ове године ушао у руски политички лексикон, уклапа се у процесе у појединачним земљама и у процесе на глобалном нивоу.

Улогу глобалног естаблишмента овде игра Запад. Не постоји ниједна “популистичка” снага која се томе супротставља. Али постоји “светска већина”, која верује да мањина, односно Запад, злоупотребљава своју моћ.

Оно што се појављује није ригидна опозиција, већ растући отпор, који смањује ефикасност политике САД и њених савезника. И унутар саме западне заједнице видимо све снажније захтеве “популиста” да се смањи учешће у светским пословима, јер губици од тога премашују користи.

Ово нема директан и непосредан ефекат, већ, напротив, дуготрајан и индиректан. Али, пошто се историја одвија све брже и брже, значење трајности се мења.

Година 2022. је била прекретница, јер је ово први пут да је моћ владајуће мањине директно оспорена. Преседан је направљен. Ова година је била време навикавања на чињеницу да стара ограничења, сама “правила” на којима се поредак заснивао, нестају и да се отвара простор могућности за све.

Година 2024. ће бити година великих одлука. Дословно ће већина света, коју представља становништво Индије, САД, Пакистана, Бангладеша, Јужне Африке, Индонезије, Русије и Египта, гласати, укључујући и Европску унију, која ће бирати Европски парламент.

У водећим земљама Запада води се жестока битка између “популиста” и естаблишмента, а главна арена је, наравно, сама Америка, закључује Лукјанов.