“Дан икс” за Џулијана Асанжа: ЦИА је хтела да га убије, нема услова за правично суђење

 

Адвокати Џулијана Асанжа поручили су пред судом у Лондону да би екстрадикцијом оснивача Викиликса у Сједињене Америчке Државе било прекршено више закона и споразума, али и изнели тврдње да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) покушала да убије Асанжа док је боравио у амбасади Еквадора у британској престоници.

Адвокати су, уочи саслушања које се сматра последњом приликом да се спречи изручење Асанжа у САД где је оптужен за шпијунажу, рекли да се он не осећа добро и да због тога није присутан у судници.

Адвокат Џулијана Асанжа Едвард Фицџералд навео је да би екстрадиција била “крајње неправедна”, и да су мотиви за овај потез политичке природе.

Он је истакао да би екстрадикцијом био прекршен споразум који су САД и Велика Британија потписале 2003. године.

Члан 4 Уговора о екстрадицији између САД и Велике Британије, који је део британског закона о екстрадицији из 2003, забрањује депортацију због “политичког кривичног дела”. Стога би, како је нагласио Фицџералд , изручење представљало фундаментално кршење те забране.

Адвокат је додао да би изручењем били прекршени и чланови 7 и 10 Европске конвенције о људским правима, али и да би Асанж био у ризику од неправедне и несразмерне казне.

“Америчка влада је Викиликс означила као недржавну непријатељску обавештајну службу. Влада говори о ‘политичком преступу’, због чега би екстрадиција требало да буде забрањена”, објаснио је.

Он је напоменуо да је Викиликс успео да утиче на размишљање и политику америчке владе, посебно у вези са ратним злочинима које је ова држава починила у Ираку.

Асанжова одбрана тврди да постоје јасни докази да је америчко тужилаштво политички мотивисано и да морају бити узети у обзир докази о заверама ЦИА да убије оснивача Викиликса.

Марк Самерс, један од Асанжових адвоката, довео је у питање да ли је тужилаштво мотивисано жељом “да ућутка Асанжова политичка мишљења и новинарска излагања”.

“ЦИА планирала да убије Асанжа”

Он је говорио и о информацијама да је ЦИА намеравала да отме или убије Асанжа и нагласио да суд мора да размотри и те тврдње.

“Докази показују да су САД развиле план да покушају да убију или организују предају Асанжа Америци”, казао је Самерс.

Према његовим речима, званичници ЦИА, чланови америчке администрације, па и бивши председник Доналд Трамп тражили су детаље овог плана, али и скице.

“Високи званичници ЦИА су тражили планове, а сам председник је тражио да му се дају опције како да се то уради, чак су и нацртане скице”, рекао је Самерс.

Он је додао да је “та опција отпала јер британске власти нису биле заинтересоване за могућу пуцњаву на улицама Лондона”.

Адвокат је говорио и о члану 10 Европске конвенције о људским правима којом се подвлачи да свако има право на слободу изражавања.

“Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства”, пише у члану 10 конвенције.

Самерс је, коментаришући поменути члан, напоменуо да јавни интерес у откривању незаконитих дела, укључујући ратне злочине, може надјачати обавезе поверљивости које намећу државе.

“Што се госпође Челси Менинг тиче (бивша америчка обавештајна аналитичарка која је сарађивала са Викиликсом), јасно је да би суд у Стразбуру сматрао да јавни интерес у њеним конкретним разоткривањима надмашује обавезу поверљивости која јој је наметнута као државном службенику”, додао је Самерс и навео да би Менинг требало да буде заштићена чланом 10 Европске конвенције, “с обзиром на велику тежину јавног интереса у злочинима који су откривени”.

Зато би, како је нагласио, било потпуно неозбиљно тврдити да Асанж, као издавач, није заштићен чланом 10.

Он је поменуо и видео-снимак на коме се виде амерички војници који убијају ирачке цивиле из хеликоптера “апач” у Багдаду. Викиликс је објавио снимак 6. априла 2010, након што га је добио од Менинг, тада познате као Бредли Менинг.

Према његовим речима, то је пример који је био у великом интересу јавности, а такав интерес јавности “надмашио би све остало”.

Самерс је додао да је казна до 175 година која прети Асанжу “грубо несразмерна”, и да би тај потез имао застрашујући ефекат на друге, а посебно новинаре.

Адвокат Фицџералд оценио је да је апсурдно то што Асанж нема права на Први амандман (који гарантује слободу говора и штампе), упркос томе што је кривично гоњен према америчком закону за нешто што је учињено ван америчке надлежности.

Асанжу прети до 175 година затвора

Подсетимо, Џулијан Асанж се у САД терети за шпијунажу по 17 тачака, плус за кривично дело злоупотребе информационе технологије, а ако буде осуђен могао би да добије и до 175 година затвора.

Он се од 2019. године налази у затвору у Великој Британији, а претходно је провео седам година у Амбасади Еквадора у Лондону док је тражио азил у овој јужноамеричкој земљи.

Америчко тужилаштво жели да се Асанжу суди у Америци укупно по 18 тачака у две оптужнице подигнуте због објављивања великог броја поверљивих америчких војних и дипломатских докумената на Викиликсу. Његова супруга Стела Асанж изјавила је да он неће преживети ако буде испоручен, с обзиром на чињеницу да му је здравствено стање и сада лоше.

Врховни суд у Лондону је заказао дводневну расправу о томе да ли Асанж може од Апелационог суда да тражи да се спречи његово изручење, међутим ако суд не дозволи да жалба иде на апелацију то значи да би Асанж могао да буде изручен САД.

Би-Би-Си је јавио да шпански суд одвојено истражује наводе да је фирма за обезбеђење са седиштем у Шпанији шпијунирала Асанжа током година које је провео у еквадорској амбасади.

Суд је данас поподне прекинуо суђење, а наставак саслушања заказан је за сутра када ће се обратити адвокати који заступају америчку владу.