Анализа ИСКРЕ: Други круг избора у Украјини – крај Петра Порошенка

ИСКРА на Фејсбуку

Петар Порошенко (Фото: in4s.net)

Први круг председничких избора у Украјини одржан је 31. марта 2019, а други круг је заказан за 21. април. Невероватна је чињеница да медији готово да и не помињу ове изборе, посебно када се зна да се ради о држави која броји 45 милиона становника.

На изборима је било укупно 39 кандидата. Пошто ниједан кандидат није добио апсолутну већину гласова, одржаће се други круг између два најбоља кандидата, Володимирa Зеленског и Петра Порошенка.

Према украјинском закону, избор председника Украјине мора се одржати последње недеље у марту пете године мандата актуелног председника.

На изборима је 34,544,993 људи имало право гласа. Због враћања Крима у састав Руске федерације 2014. године и оружаног устанка делова Доњецке и Луганске области, око 12% бирача није било у могућности да учествује на изборима. Централна изборна комисија Украјине затворила је свих пет страних бирачких места у Русији пре гласања.

Анализа кандидата од стране украјинске невладине организације „Цхесно“ утврдила је да је Петар Порошенко имао највећи изборни фонд (415 милиона украјинских гривни ,око 15,4 милиона долара), а следе Јулија Тимошенко са 320 милиона и Володимир Зеленски са 102,8 милиона и Серхии Тарута са 98,4 милиона гривни.  Поређења ради, на украјинским председничким изборима 2010, победник Виктор Јанукович потрошио је више од 40 милиона долара а другопласирана Јулија Тимошенко потрошила је 36 милиона долара.

Према украјинском закону, председнички кандидат мора бити држављанин Украјине који има најмање 35 година, мора да говори (државни) украјински језик да је живио у Украјини посљедњих десет година пре дана избора.  Кандидати су номиновани од стране политичке партије, или само-номинацијом. Кандидати су такође морали да поднесу изјаву о приходима за годину која претходи изборној години.

Кандидати су морали да плате депозит за номинацију од око 90.000 америчких долара. Само ће два кандидата који прођу у други круг гласања добити назад тај депозит а остали депозити ће бити пребачени у државни буџет.

О Петру Порошенку све знамо, али Ко је господин Зеленски ?

Володимир Зеленски постао је јасан победник у првом кругу председничких избора у Украјини. Међутим, његов брзи и светли успон популарности можда није толико шокантан, ако се узму у обзир гласачке групе које је задобио и методе које је његова кампања користила у том процесу.

Володимир Зеленскии, глумац, комичар, ушао је у украјинску политику и сада је победник првог круга председничких избора (за које су посматрачи потврдили да су били поштени и транспарентни). Са 30,24 одсто од укупног броја гласова, Зеленски је савладао искусне политичке лидере и изазвао садашњег председника Петра Порошенка, који је добио 15,95 одсто.

Ко је господин Зе (како се његова кампања односи на њега) и како је успео да се пробије?

Овај чланак не садржи никакве процене о личности или програму кандидата, нити кампању за или против било ког кандидата. То је покушај објективне анализе Зеленског као занимљивог и важног политичког феномена, који свакако заслужује проучавање.

Ко је гласао за Зеленског?

Најважнији фактор у добром резултату Зеленског јесте да је он скупио три изборне (циљне) групе. Прва група, гласачи „против свих“, постали су језгро Зеленсковог изборног тела. Од самог почетка били су спремни да гласају за било ког кандидата против система, изражавајући свој протест против традиционалних елита. Такав протест и захтев за анти-системским лицима може се приметити у многим земљама широм света. Многи бирачи у овој групи су млади људи који мрзе традиционалну политичку реторику и праксу, док су многи други уверени проевропски либерали који нису могли наћи свог доследног кандидата међу старим политичарима.

Политички аналитичари (а можда и сам Зеленскии) сматрали су да ће то бити граница његових достигнућа (могућности). Али у јануару је почео да регрутује другу групу: проруске бираче. Процењена групација на отприлике 25 посто украјинског гласача, ова група је изгубила свог јединог кандидата након што се поделио проруски блок на два дела. Многи проруски бирачи постали су разочарани кандидатима Јуријем Бојком и Александром Вилкулом и уместо тога су видели своју опцију у Зеленском. Он је руско-говорни, не фокусира се на теме патриотизма и рата и отворено каже да је потребно зауставити рат. (Овај израз користе про-руски кандидати, док га други користе како би артикулисали идеју да Украјина не сме “зауставити рат” већ се мора супротставити агресији и ослободити окупиране и анексиране територије и људе. Тако је Зеленски освојио другу групу бирача и значајно повећао свој рејтинг, постајући вођа националне председничке трке.

Али касније је успео да привуче трећу групу, која се може конвенционално идентификовати као оне који траже „било кога – не – Порошенка“. То су гласачи за које се главни циљ садашњих избора сматра елиминација Порошенка (чији узроци варирају од фрустрације до споре реформе и упорне корупције до утицаја руске пропаганде). Ови бирачи су или били одлучни или спремни да гласају за бившег премијера и веома искусног политичког лидера Јулију Тимошенко као кандидата који би могао да изазове Порошенка. Када је Зеленски брзо „потрчао“ према горе, они су у њему видели будућег победника. Гласачи су почели да се крећу од Тимошенкове до Зеленског, и овај процес се динамично наставља. Она је пала, док је он растао. Пошто је Тимошенко левичарка, за разлику од Зеленског, ови бирачи нису левичари, већ мрзитељи Порошенка, који има највиши „анти-рејтинг“ (нешто као Чедомир Јовановић у Србији).

Неки аналитичари (провладини) су говорили да гласачи Зеленског гласају као шалу (нешто као Бели прелетачевић у Србији). Ово није истина. Проблем је што они гласају за њега из различитих разлога, а сваки од њих је сигуран да Зеленскии дели и подржава њихове вредности и позиције (види доле о технологији огледала). Оваква амбивалентност Зеленскијевих гласача потврђена је социолошким истраживањима.

Како је Зеленскии добио њихове гласове?

Зеленскии и његова кампања користили су многе алате и приступе како би добили толико гласова, од којих неки заслужују посебну пажњу. Први и најзанимљивији политички алат је ТВ серија „Слуга народа“ у којој је Зеленски играо улогу скромног школског учитеља – председника (www.глобалреасерцх.цом). Обичан и поштен човек, лик је замишљен да буде сличан „многима од нас“ и посвећује се борби против корупције и старих кланова. Такав ТВ јунак је без преседана решење у свету политичких реклама. Важно је напоменути да људи са критичким размишљањем идентификују глумца са његовим карактером (као што дете верује у Деда Мраза, чак и ако је видело свог оца са белом брадом). Програмски слот на најпопуларнијем ТВ каналу у Украјини (у власништву олигарха Игора Коломоиског) добио је Зеленски, не само за серију него и за још једну од његових емисија (која се руга свим политичким лидерима). Штавише, канал је изабрао да емитује новогодишњи говор Зеленског, а не актуелног председника, као што је уобичајено. Сви ови медијски наступи, посебно „Слуга народа“, обликовали су Зеленскијев имиџ као антисистемски политички лик.

Друга кључна карактеристика је чињеница да Зеленскијева кампања обухвата дигитални приступ. Тимови других кандидата нису ни покушали да користе модерне канале и алате. Сви су били заглављени у 20. веку са својим билбордима и телевизијом. Зеленскијева кампања је пријатно импресионирала гласаче који су активни на друштвеним мрежама, охрабрујући их да се повежу са овим кандидатом. Заиста, друштвене мреже не прихватају традиционалну бујну реторику и конзервативне слогане украјинске политике.

Трећи важан фактор је “технологија огледала”. Зеленски и његов тим избегавају да дају јасне изјаве о кључним питањима у вези са политикама и кључним именовањима након његове потенцијалне победе. Они избегавају новинаре, састанке, интервјуе и расправе где се та питања могу поставити. Пошто је Зеленски ујединио три различите и неспојиве изборне групе, било какве експлицитне изјаве о политикама или креаторима политике лако би одвратиле неке од њих. Ово избегавање омогућава сваком присталици Зеленског да претпостави да кандидат дели своје тачне вредности и позиције. Многи бирачи вјерују да Зеленски верује у европске интеграције, док су многи други сигурни у његову проруску позицију. Сви се виде у кандидату као да гледају у огледало. (www. neweasterneurope.eu)

Последњи битан фактор у успеху Зеленског био је чињеница да је он водио кратку кампању. Почетак „рада“ Јулије Тимошенко довео је до исцрпљивања њених порука и недостатка нових гласачких група које би се могле привући. У међувремену, тим Зеленског је бриљантно израчунао време почетка кампање (31. децембар 2018. године), тако да је у време избора његово присуство било на врхунцу. Није битно шта се даље дешава, уколико спортиста мора бити у најбољој форми у време такмичења.

Оживљавање постмодернистичке кампање

Све наведено може се сажети као постмодернистички приступ: људи гласају не за правог мушкарца, већ за виртуални лик створен квалитетном ТВ серијом и кампањом са разрађеним каналима и порукама. Нико не зна какве ће политике потенцијални победник да спроведе или кога ће именовати на највишим позицијама широм земље. (Председнички председник (председнички систем) укључује министра спољних послова, министра одбране и свих највиших позиција у сектору безбедности и неких важних позиција у правосуђу и, на крају, али не и најмање важно, челнике регионалних управа).

Мајстор шала претворио се у шаљивца политике. Неки људи верују да је господин Зе Зоро – популарни фиктивни лик који се приказује као храбар борац против корупције – док други мисле да је то г. Зеро, слабо образован глумац којим манипулишу олигарси. У сваком случају, политичка конкуренција у Украјини никада више неће бити иста.

Зашто ће Зеленски  вероватно да победи !?

Остало је мало времена до следећег и одлучујућег другог круга избора који ће одредити будућег председника Украјине. Међутим, већ доступни резултати првог круга гласања, као и неки додатни социолошки подаци, дају добар разлог за претпоставку да ће победник првог гласања – Володимир Зеленски – моћи да потврди победнички резултат и у другом кругу гласања.

Постоји најмање 5 кључних разлога који би могли да обезбеде овакав резултат председничких избора у Украјини.

Прво, маргина победе (разлика) победника првог круга Володимира Зеленског (30,24 одсто) у односу на свог ривала Петра Порошенка (15,95 одсто) је прилично приметна – више од 14 процената – и тешко да се може премостити у преосталих неколико дана пре тог финалног гласања 21. априла. Сличан јаз између два главна кандидата у првом кругу догодио се само током председничких избора у Украјини 1999. године, када је тадашњи председник Леонид Кучма самоуверено поразио вођу Комунистичке партије Петра Симоненка, и у првом и у другом кругу . Једини случај у савременој историји Украјине, када је другопласирани кандидат у првом кругу био у стању да добије председништво током коначног гласања, били су избори 1994. године. Али маргина победе у првом кругу током тих избора била је само пола онога што је сада између Зеленског и Порошенка.

Друго, Володимир Зеленски, према предизборним истраживањима јавног мњења, је константно био предводник у оцени кандидата за „други избор“ за украјинске гласаче. Око 8,1% испитаника је тврдило да би подржало његову кандидатуру, ако њихов кандидат („први избор“) не учествује на изборима. Истовремено, кандидатура Петра Порошенка била би преферирана као „други избор“ не више од 3% гласача.

Такође, неке од предизборних социолошких студија указују на то да је већина гласова другог највише рангираног опозиционог кандидата у трци – Јулије Тимошенко – као и значајан део гласова кандидата опозиције средњег реда, Анатолија Гриценка, Игора Смешка и Олега Љашка могу да оду кандидату Зеленском током другог круга гласања. Такође, могло би се очекивати да ће барем део присталица кандидата углавном руског говорног подручја Јурија Бојка и Александра Вилкула радије подржати Володимира Зеленског који говори руски и који је рођен у граду у региону Дњепропетровск на истоку Украјине .

Осим тога, јавни апел горе поменутих опозиционих кандидата који нису у трци да не подрже садашњу владу на изборима (прочитајте – Председника Порошенка) може још више да учврсти своје гласаче око кандидатуре Зеленског током другог круга избора.

Треће, сама логика гласања Украјинаца у другом кругу радије „против“ одређеног кандидата него „за“ некога може играти у корист кандидата Зеленског (као у Србији 2000.). Ова логика, позната и као начело гласања за „мање зло“, може сама по себи да мобилише доста бирача против кандидата са високим оценама неодобравања да га спречи да победи на председничким изборима. У овој парадигми изборног понашања садашњи предсједник Порошенко има јасно изгубљену позицију.

Ово последње, како показује најновије истраживање јавног мњења, Порошенко спада међу политичаре са највећим степеном неповерења јавности (69% му не верује). Поред тога, практично половина бирача у Украјини (49,6%) ни под којим околностима неће гласати за њега, што такође значајно ограничава потенцијал да прошири своју базу подршке. Напротив, барем око 43 посто Украјинаца тврди да верује кандидату Зеленском и само 13,3 одсто бирача дефинитивно није спремно да гласа за њега.

Четврто, кандидат Зеленски има знатно уједначенију географију изборне подршке. Ако је Порошенко успео да буде први само у две регије (области) западне Украјине (област Лавов и Тернопил), Зеленски је стекао већину гласова у готово свим већим макрорегијама Украјине, са изузетком региона Донбаса (где је прошаоо други) и Халичина. Са таквом свеобухватном географијом изборне подршке, изгледа да је позиција Зеленског много ближа „средњем гласачу“ Украјине од његовог ривала Порошенка. Управо близина политичара са позицијом “средњег бирача” може предодредити могућност добијања већине гласова на изборима.

На крају, али не и најмање важно, горе споменути аргументи су добро оснажени резултатима последњег постизборног испитивања јавног мњења које јасно указује на наставак, па чак и донекле, повећање вођства кандидата Зеленског над његовим противкандидатом Петром Порошенком. 71,4 одсто испитаника (који планирају да учествује на изборима 21. априла и одлучили су се за њихов избор), према анкети, подржаће Зеленског, док Порошенко подржава само 28,6 посто бирача.

Милош Здравковић

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.