
Getty © Adam Glickman/Underwood Archives / Contributor (edit)
Сједињене Америчке Државе убрзано мењају приступ производњи наоружања, а уместо скупих и технолошки изузетно сложених ракета, све више се окрећу концепту масовне, брзе и јефтине производње.
Американци размишљају о „Мекдоналдс моделу за производњу ракета“, који би требало да омогући Пентагону да у случају великог сукоба за кратко време произведе хиљаде пројектила.
Промена стратегије долази након искустава из сукоба у Украјини, али и рата са Ираном, који су показали колико брзо могу да се истроше америчке залихе прецизног наоружања.
Компанија „Ко-аспајер“, која за Пентагон развија нове типове ракета, већ је организовала производњу у складу са тим принципом.
Уместо сложених производних линија, њена фабрика у Вирџинији ослања се на једноставне радне станице, ручни алат и 3Д штампаче, док је већина компоненти комерцијално доступна на тржишту.
„Све је организовано тако да можемо веома брзо да повећамо производњу ако затреба“, изјавио је директор компаније Даг Денени.
Он истиче да је читав производни процес осмишљен тако да се може преселити практично било где.
„Ово би могло да се изгради и у школској спортској сали“, рекао је Денени, додајући да би нови радници могли да савладају процес монтаже за мање од месец дана.
Управо због једноставности производње, Денени овај концепт назива „Мекдоналдс моделом за производњу ракета“ – стандардизованим системом који омогућава брзо умножавање производних капацитета широм земље.
Промену приступа диктирају и економски разлози.
Сједињене Државе тренутно годишње производе свега око 600 крстарећих ракета „томахавк“, чија цена достиже 2,6 милиона долара по комаду. Остале најважније ракете америчке војске, попут ПрСМ и ЈАССМ, такође коштају између 1,6 и 1,9 милиона долара.
Према проценама, чак и када би Пентагон радио максималним капацитетом, биле би потребне године да се надокнаде ракете потрошене у већем сукобу.
„Амерички арсенал заснива се готово искључиво на скупим, изузетно сложеним и тешко производивим системима наоружања. Ушли смо у нову еру ратовања и Сједињене Државе сада морају да се промене“, оценио је бивши званичник Пентагона Мајкл Хоровиц.
Америчко Министарство одбране већ је покренуло више програма који треба да повећају производњу.
Ваздухопловство САД затражило је око 12 милијарди долара за набавку 28.000 ракета у наредних пет година, док други програм предвиђа куповину још 10.000 ракета лансираних са копна током наредне три године.
Поред „Ко-аспајерa“, важну улогу има и стартап „Кастелион“, који је добио уговор за производњу више од 12.000 хиперсоничних ракета у наредних пет година.
Компанија планира да, када достигне пуни капацитет, производи око 6.000 ракета годишње по цени од приближно 400.000 долара по комаду, што је вишеструко мање од садашњих америчких система.
Суоснивач компаније Ендру Крајц наглашава да се целокупан развој мора заснивати на једноставности производње.
„Морате од самог почетка да пројектујете производ који је једноставан за производњу и јефтин, а то мора да се одрази на сваку инжењерску одлуку“, поручио је он.
Амерички војни аналитичари сматрају да су сукоби у Украјини и на Блиском истоку показали да савремено ратовање више није искључиво питање технолошке супериорности, већ и способности да се дуго одржава висок темпо борбених дејстава.
Пре сукоба са Ираном, ратне симулације показивале су да би САД у евентуалном сукобу са Кином могле да исцрпе поједине кључне залихе ракета већ после неколико недеља.
Због тога Пентагон, паралелно са производњом ракета, значајно повећава и улагања у беспилотне летелице, а за наредну годину затражио је више од 74 милијарде долара за развој дронова и сродних технологија.
Иако стручњаци упозоравају да ће јефтиније ракете бити мање прецизне и поуздане од најсавременијих система, у Пентагону све више преовладава став да је у будућим ратовима кључно имати довољан број пројектила.
„Наши противници знају да можемо веома брзо и релативно јефтино да произведемо велике количине ових ракета и попунимо залихе“, закључио је Денени, истичући да управо у томе лежи највећи одвраћајући ефекат новог америчког приступа производњи наоружања.