Зоран Стојиљковић за Спутњик: Увођење санкција Русији било би као да ’45 одемо у четнике

Нова политичка снага произашла из студентског покрета, која је однела победу на парламентарним изборима у Србији, представља део глобалног тренда рушења традиционалних партијских система. Њена спољнополитичка позиција биће јасна – Србија неће уводити санкције Русији. То би било као да 1945. одемо у четнике.

Ово за Спутњик каже проф. др Зоран Стојиљковић , будући народни посланик са Студентске листе која је однела убедљиву победу на тек одржаним парламентарним изборима:

„Долазак нове енергије на политичку сцену је потпуно очекиван преокрет. Реч је о природном процесу и делу општег тренда који потреса Европу и свет“.

Стојиљковић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду, где је, до пензије, радио као редовни професор. У објављеним књигама и научним радовима бави се политичком социологијом савременог друштва, теоријом савремене државе, партијама и партијским системима, корупцијом и антикоруптивним стратегијама, као и проблемским истраживањем синдиката и цивилног друштва.

Поред академског рада, обављао је функцију председника Уједињених гранских синдиката „ Независност ”, а у два мандата био је и члан Одбора Агенције за спречавање корупције .

На студентској листи је на 121 месту, па је извесно да ће седети у клупи Скупштине Србије.

Глобални распад старих политичких система

Коментаришући резултате избора Стојиљковић пре свега наводи примере Француске и Немачке у којима су традиционалне центристичке снаге показале немоћ пред новим проблемима.

„Када погледате европско тло, видите да је уназад десет година дошло до разних потреса, од мигрантске и климатске кризе , до кризе традиционалних економија и увођења вештачке интелигенције. Центристичке снаге , да ли са левице или деснице, немају одговоре , а показало се и после извесног врема да та популистичка варијанта исто тако покаже неку врсту немоћи. То се десило и са Трампом у Америци. Дошло је до распада политичких система на које смо се навикли“, каже Стојиљковић.

Он додаје да иза „америчке револуције“ стоје озлојеђени доњи и средњи слојеви радништва по забитима Америке који су деиндустријализовани, као и да је охрабрујуће што се промена у Србији није завршила насиљем:

„Народ је показао једну огромну обједињујућу енергију“, истиче.

Власт неће потрајати четири године

Коментаришући политичку будућност и динамику промена у земљи , Стојиљковић процењује да актуелна структура неће дуго опстати и да улазимо у тежак, неизвестан период.

„Није за очекивати да ће ова власт потрајати некакве четири године , то је готово немогуће , зато што се ради о специфичном покрету. Кључно је овде обезбедити владавину права, минималне демократске стандарде, извући се из унижења и понижења у које је уведено друштво, јер смо престали да будемо пристојно друштво“, објашњава додајући да је за повратак у нормалност и вредности типичне за пристојан живот потребан период од годину и по до две дана.

Специфична свест Срба о Русији

Одговарајући на питање Спутњика о ставу Студентске листе према санкцијама Русији и статусу Косова и Метохије, Стојиљковић каже:

„Србија нема никакав интерес да сад, када су наговештени мировни преговори, уведе санкције Русији и да се враћамо у четрдесет пету. Као да одлазимо у четнике 1945. Потпуно нелогично.

Да не говоримо о врсти свести код Срба. Ако погледате, ко нас није једини нападао и бомбардовао, шта је одговор? Па Русија“, поручује Стојиљковић.

Европа је подељена и на периферији

Он указује на специфичност српског друштва у којем се већина грађана противи санкцијама Русији и не пристаје на улазак НАТО-у, а са друге стране постоји и геостратешка, пре свега економска тежња ка Европској унији :

„Тако да је нека врста политике која се гради, на основу неког уског маневарског простора, нека врста излаза. Европа је у кризи . Она је нама најпотребнија са становишта појединих економских, социјалних и вредносних карактеристика. Али Европа је, руку на срце, дубоко подељена и постала је на планетарном нивоу нека врста периферије. Морамо имати свест о томе. Гради се некакав мултиполаризам у којем се тражи специфична позиција. Тако да, ако мене питате о политици Студентске листе, она неће бити антируска“, истиче Стојиљковић.

Према његовим речима, кључне одлуке у овако сложеном амбијенту доносиће се на демократски начин, кроз јавну расправу и процену ситуације:

„Ако нећемо да слажемо људе, морамо остати при томе да ће се, уз сву расправу, процену ситуације, одлуке доносити на некаквом референдуму“, закључује Стојиљковић.