ЗАПАД СЕ ИГРА ПЛАМЕНОМ: Република Српска ојачала позицију Београда у бици за Косово

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC

Ако Косово остаје у Србији, онда и Република Српска остаје у дејтонској Босни и Херцеговни. Ако буде другачије, свет треба да зна да је РС ту и да има иста права као и остали – порука је којом је Милорад Додик узбуркао регион и неке западне кругове. Истовремено, ојачао је позицију Београда у преговорима са Приштином.

Члан српског председништва БиХ важну политичку реченицу изговорио је током посете председника Србије Александра Вучића Бањалуци. Додик је најавио и да би питање статуса РС могло да добије и званичну формулацију кроз Скупштину РС. Према оцени аналитичара, по реакцији председника Србије, чини се и да је Србија спремна озбиљно да разговара на ову тему.

Вучић је, наиме, поновио став о дејтонској БиХ, али је рекао и да разуме да је тема самосталности за РС важна.

„Само бих рекао да ћемо ми на ово одговорити председнику Додику и премијерки у недељама и месецима који долазе. Политика Србије се није променила. За све друге идеје, које је износио Додик, наша је обавеза да их чујемо и саслушамо, и да видимо нешто у писаном облику“, рекао је Вучић.

Став Српске учвршћује позицију Београда око Косова

Владислав Јовановић каријерни дипломата сматра да свет дуго покушава да Косово представи као преседан, али је очигледно да је ту формулацију демантовало време и дешавања.

„Инсистирање Додика на сличности ситуације Републике Српске и Косова, објективно јача нашу позицију у процесу решавања питања Косова и Метохије. Јер, тако се врши индиректан притисак на Запад. Ако се играју превише са пламеном, могу и сами да се опеку. Друго, то учвршћује нашу позицију даљем току преговора са Приштином јер нам допушта да будемо истрајнији и чвршћи у одбрани нашег принципијелног става да су Косово и Метохија интегрални део Србије. И да то морају да буду и као коначно решење у разговорима,“ оцењује наш саговорник.

Сецесија косовских Албанаца није преседан

Јовановић каже и да ово што је Додик рекао није ново и подсећа да је он то више пута изјављивао.

„То што је сада председник Вучић на то реаговао и рекао да очекује план од РС написмено, то јесте нешто ново али не би требало да се схвати на драматичан начин. Чињеница је да на Балкану није могуће логички прихватити да се једној мањинској заједници која се насилно истрже из своје матичне земље дарује држава, а да се то исто право оспорава другим заједницама на Балкану,“ напомиње Јовановић.

По његовим речима, покушај Запада да се косовски случај објасни као јединствен и да је признање Косова посебно и неупоредиво са другим случајевима, само је постала флоскула.

Професор међународног права Милош Шолаја и аутор књиге „Де факто државе у међународним односима“ подсећа да је РС још током рата у БиХ стекла међунардоноправни субјективитет. Као једна од преговарачких страна у дејтонским преговорима, Српска је добила виши ниво међународног субјективитета.

„Република Српска је унела коститутивну вољу у политички и уставни систем у БиХ, а оно што је Дејтоном још добила су границе. Свако ко је хтео да од Косова и Метохије направи државу, која се притом самопрогласила, а која упркос свему још нема међународно признање, морао је да води рачуна о томе да то може да се одрази и на Републику Српску,“ објашњава Шолаја.

Рефлексија Косова на РС очекивана

Он додаје да се о томе причало, али да сада постоји став који је показан у Бањалуци – јавно и експлицитно.

„Оно што може да предствља проблем је Анекс 4 Устава БиХ који је додатак Дејтонског мировног споразума и по коме нико нема права на одвајање. Али, чињеница је да у складу са међународном праксом то може да деси почев од самог референдума до права на сецесију, с тим што је Косово управо пример,“ објашњава професор.

Шолаја не сматра да РС жели да се припоји Србији, као што Косово изражава афинитете да се уједини са Албанијом у неком тренутку.

„Република Српска је у стању вин-вин позиције, а досадашња политика РС је била да се по националном принципу солидарише са циљевима Србије. У случају да Косово заиста постане држава и да се Србија притисне у том правцу, а очигледно је да се на томе и ради, тада би РС изашла с јасно израженим ствовима у принципу самосталности и независности,“ каже Шолаја.

Председавајући Председништва БиХ Шефик Џаферовић регујући на посету председника Србије Бањалуци рекао да је поново искоришћена ситуација да се пошаљу поруке којима се показују претензије према делу територије БиХ, као и да се таквим порукама уноси немир и непотребно подижу тензије.

Следећи сусрет председника Србије и Милорада Додика најављен је за 4. и 5. август када ће се заједнички обележити страдање Срба у војној акцији хрватске војске Олуја.

rs.sputniknews.com

1 коментар

  1. Јован каже:

    Мислим да изједначавање Републике Српске и Космета ни случајно није мудар потез. Преговори око Косова и Метохије имају смисла само ако се преговара о начину реинтеграције Албанаца. Нека остане окупирано, отето али трговина Пећком патријаршије је трговина душама нашим. Већ се у нашим медијима Рашка назива Санџаком а Војвођанери спомињу некакву републику. Не реаговање „заједнице цивилизованих народа“ на срамоту у Црној Гори јасно показује какав је тамо статус права и правде. Став да је Свети Сава окупатор а Владика Раде геноцидни песник јасно говори са ким преговарамо.
    Срдачан поздрав.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.