ЗАБОРАВИЛИ СМО СРПСКЕ ЈУНАКЕ: Херој с Кошара коси дворишта да прехрани децу!
Фото: Курир
Официр, отац троје малолетне деце, инвалид. Човек који је најзаслужнији што су се сви војници из легендарне јединице „Џокер“, после крваве одбране карауле Кошаре, живи вратили својим кућама. Ратни херој Војислав Перовић (45) данас коси траву у туђим двориштима и дресира псе. Тако преживљава.
На трибини одржаној пре три дана на Правном факултету у Београду поводом навршавања 17 година од завршетка битке на Кошарама, најчешће се могло чути име Војислава Перовића.
Јуначка јединица
Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване бригаде Војске Србије, и најмлађи херој с Кошара Војислав Вукашиновић прекидали су свечане говоре да би за живот захвалили једном човеку – управо поручнику Перовићу.
– Сузе су ми саме кренуле кад сам их видео овде и кад сам чуо како ми захваљују. Њихове речи су највеће признање које сам могао да добијем у животу. Срце ми је пуно кад их видим после 17 година све живе и здраве. Добро, не баш најздравије, али бар смо живи – кроз горак смех прича за Курир Перовић, који је рат 1999. године завршио као инвалид четврте категорије.
Тада, те 1999. године са 28 година, на обронцима Проклетија недалеко од Ђаковице и Дечана, у најжешћим ударима НАТО бомбардовања на тадашњу Југославију, командовао је легендарном јединицом „Џокер“ у оквиру 125. моторизоване бригаде ВС.
– Јуначка је то била јединица! Нико није погинуо, али то је божја заслуга. Од мојих само сам ја теже повређен пошто сам рањен минобацачем 1. маја у планинама. Следећег дана су ме однели у пећку болницу. Имам ожиљке по целом телу, левом рамену, руци, оштећен ми је и слух, 80 одсто сам инвалид. Ипак, борци с Кошара су живи доказ да се све може преживети – каже Перовић.
Мизерна пензија
Данас овај ратни војни инвалид живи у Београду од инвалидске пензије са супругом и троје малолетне деце. Ипак, пензија није довољна.
– Супруга не ради, чува децу. Имам две ћерке од по 16 и 14 и сина од 12 година. Радим те повремене послове, када их има… Шишам траву, дресирам псе… И чекам моју Србију да ме позове ако јој икада поново затребам – прича овај заборављени херој.
На Велики петак 9. априла 1999. у три сата после поноћи почела је масовна артиљеријска паљба из правца Албаније на караулу Кошаре, уз пешадијско учешће ОВК ради копненог продора у Србију. Битка је завршена 14. јуна потписивањем Кумановског споразума и повлачењем ВЈ.
Пакао карауле
ИЗВЛАЧИО ЛЕШЕВЕ ПОГИНУЛИХ
Златко Солунац, припадник 5. батаљона 125. моторизоване бригаде, служио је војску у Косовској Митровици те 1999, када су га 11. априла, два дана после званичног почетка одбране Кошара, послали на паклену караулу – да извлачи лешеве преминулих сабораца.
– Тај терен је заиста био паклен – поток, планине, разрована земља, мраз. Често су нападали ноћу. Живот дугујем својим официрима. Била је то најбоља јединица у којој сам служио – присећа се пакла југословенско-албанске границе Солунац.
Тагови: Војислав Петровић, Кошаре, Официр
Срамота невиђена!!!!! Хоће да дижу споменик оном ко је молио НАТО да бомбардује Србију док Милошевић не „падне“. Његова породица живи у изобиљу, као и породице осталих издајника и НАТО плаћеника. Имају виле на женевском језеру, виле и бијесне станове по елитним београдским насељима, живе у изобиљу од опљачканог новца. Хероји, патриоте, који су крвљу својом бранили отаџбину и њихове породице, једва састављају крај са крајем, једва преживљавају. Срам те било Србијо, срамте било владо Србије, СРАМ ТЕ БИЛО ВУЧИЋУ!!!!!! Како вас није стид наставити политику тих жутих издајника и ДОС-овских протува, које су гледале само како да се обогате. Нека нас све буде СРАМ, ништа нисмо урадили за ове хероје и њихове породице. Јадна је таква држава у којој се боље гледају лопови и привредни криминалци, од оних који су прплијевали крв за своју отаџбину.
Tako je bilo i sa ratnicima iz Prvog svetskog rata za vreme Kraljevine Jugoslavije. Bili su zaboravljeni i zapostavljeni. Mnogi koji su ostali bogalji, prosili su na ulicama.
Твоја класа се поноси тобом. Надам се да ће се једном и Држава исто тако поносити а не стидети својих војника као што је сада стање.
Zato Srbiju ponižavaju, ucenjuju i uslovljavaju, jer, kako bi se drugačije i mi ponašali prema onima koji deo svojih heroja zaborave a deo isporuče ubicama svoje države i naroda, a onda krenu u neviđenu pljačku svega što je bezbroj generacija pre njih gradilo za bolju budućnost, ne samo njih, već brojnih pokolenja kojima će ostati samo krediti? Na Košarama je poginuo i sestrić moje supruge iza koga je ostalo dvoje dece u pelenama, Predrag Peđa Milanović. I pored svih svojih muka Vojislav, Voja, to ne pokazuje pred decom, već je upravo pred njima ispunjen optimizmom, verom, ljubavlju, smirenošću i brigom do porodice, ne opterećuje ih problemima. A šta država radi, nema vremena da se bavi drugima, jer, otrčati od fotelje do fotelje i između do skupštinskog restorana je posao brate, a ako se tome doda i briga da penzionere reketiraju, onda je to i previše.
Ljudi o čemu vi pričate… Ovo je zemlja Srbija, kako je završio vojvoda Mišić? Jadni smo mi… A Ana, imali smo izbore i glasali, rezultat sad TRPIMO…
Moj drug Perke,ljudina,drug,brat,legenda,takva je sudbina svih nas koji smo se casno borili za svoju zemlju,svi su nas zaboravili,sprdaju se s nama i nasim ratovima,sramota je to za ovu zemlju ali mi je volimo i opet cemo je braniti ako bude trebalo a trebace uskoro.