ВОДИЧИЦА, ВОДИЧКИЊА, ВАТРОГАСИЉА, БОРКИЊА: Чомићева позива лингвисте на дијалог о примени закона

ИСКРА на Фејсбуку

фото: vidovdan.org

„Ми сматрамо да су они научници, да су они истраживачи, изванредни лингвисти, чувари традиције српског језика и очекујемо их у министарству са добрим саветима“

Закон о родној равноправности, који је ступио на снагу пре два дана, изазвао је бројне полемике у јавности. Идеја је била да нови закон треба да донесе бољу уравнотеженост међу половима, између осталог, због чега су уведена и два нова облика дискриминације ‒ полно и сексуално узнемиравање и сегрегација.

Највећа полемика је ипак настала о родно осетљивом језику. Противећи се закону, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ упутио је јавности допис у коме се између осталог каже:

„Закон о родној равноправности – којим се, како Влада наводи, унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце – директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика. А нормирање употребе стандардног језика није, нити може бити у ингеренцији владе, него искључиво у ингеренцији језичке струке и науке.”

Србистичку струку и науку у погледу свих питања стандардизације српског језика представља Одбор за стандардизацију српског језика. Одбор за стандардизацију српског језика је научно-стручно тело које су образовале све институције са целокупног српског језичког простора у чијем је делокругу и брига за очување и неговање српског језика. Један од задатака одбора јесте и давање предлога државним органима ради сврсисходних решења у области језичке политике.

Са друге стране, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, обилазећи Расински округ, за Политику је дала изјаву о важности српског језика и очекивањима.

‒ Оно што ми очекујемо јесте да позитивно одговори на наш позив и Одбор Српске академије наука и уметности да учествују заједно са нама, равноправно и саветодавно, како да применимо одредбе Закона о родној равноправности. Са задовољством ћемо понудити разговор и Матици српској, која такође показује забринутост за форму српског језика. Ми сматрамо да су они научници, да су они истраживачи, изванредни лингвисти, чувари традиције српског језика и очекујемо их у министарству са добрим саветима, а на задовољство и жена и мушкараца у Србији. Као што очекујемо и најмање 40 одсто жена у чланству Српске академије наука и уметности. Тих жена има, треба их само изабрати – наглашава министарка Чомић.

Да ли ћемо у будућности говорити и писати другачије, као на пример, водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња… остаје да се види.

 

Ауторка Сандра Савић 

 

Насловна фотографија: Танјуг/Драган Кујунџић

 

Извор Политика, 03. јун 2021. 

standard.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.