Уочи седнице Скупштине: Ко ће у „ринг“ из ког угла сале и зашто је столица делила СНС и студенте

После консултација које су јуче одржане у Скупштини Србије, а уочи конститутивне седнице парламента 17. новембра, којом ће Студентска листа званично преузети законодавну власт, једино је познато да ће нова власт седети са десне стране (гледано од председавајућег), а опозиција, односно СНС, са леве. Овај распоред је традиционални распоред седења власти и опозиције и примењује се у много парламената света. Важио је и у одлазећем 14. сазиву, па ће сада на места напредњака доћи посланици Студентске листе.

Ко ће бити председник, потпредседници и колико ће их бити, како ће се се делити места по одборима и делегација, ко ће заузети место генералног секретара, знаће се накнадно – тик пред седницу или током ње. Гласање у парламенту ће бити јавно, а ова могућност, када се посланици изјашњавају прозивком, коришћена је и на конститутивним седницама у претходним мандатима. 

„По питању формирања одбора за верификацију мандата, остале листе су обавештене о ставу Студентске листе да се процес заврши што брже и ефикасније, а скупштинска администрација ће бити благовремено обавештена о коначном договору о члановима одбора. Представници осталих листа су обавештени да ће председник Народне скупштине, број потпредседника и њихова имена бити усвојени већином гласова на седници. Пошто наша посланичка група расправља о свим питањима демократски и доноси одлуке на исти начин, јавност ће бити благовремено обавештена о могућности доделе одређеног броја места заменика председника осталим посланичким групама“, саопштено је из Студентске листе након консултација где су их представљали Марио Рељановић и Александар Чупић. 

Речено је и да ће „скупштински одбори имати састав пропорционалан величини посланичких група, а њихови председници ће се бирати већином гласова унутар сваког појединачног одбора“.

Боје напредњака на консултацијама бранили су Ана Брнабић и Миленко Јованов. 

„Нико нас на овом састанку није, нити ће нас ико питати: ‘Колико мислите да треба да имате потпредседничких места, с обзиром на то да сте освојили преко 1,7 милиона гласова грађана Републике Србије и имате 103 посланика?’ Не, саопштено нам је да ће нам у понедељак рећи колико ће нам потпредседничких места дати“, казала је Брнабићева и додала да није било ни питања о председничким позицијама у одређеним одборима.

Како је поручио Јованов, „није довољно што те народ изабрао, већ ће нека пленумска комисија да одлучи да ли можеш да будеш на челу скупштинске комисије, уводи се додатна квалификација, па ће неко да процени да ли посланик може да буде на челу комисије“.

У скупштинским кулоарима и медијима се спекулише о именима. За кандидате за председника парламента спомињу се Александар Чупић и Катарина Шћепановић са Студентске листе, док је Александар Вучић, носилац листе Уједињена Србија раније рекао да је њихов предлог за шефа парламента Стојан Раденовић. Он је најстарији посланик и водиће седницу до избора председника.

Према правилима, потпредседник Народне скупштине помаже председнику Народне скупштине у вршењу послова из његовог делокруга и замењује га у случају његове привремене спречености или одсутности, у складу са Пословником.

Број потпредседника, Народна скупштина утврђује посебном одлуком. У одлазећем сазиву их је било шест. Неписано правило је да ова места имају представници власти и опозиције. Дешавало се да део опозиције, као што је био случај у 14. сазиву, одбије да их прихвати. Није одређен тачан број посланика, већ се до њега долази договором. Ако се погледа састав 15. сазива, потпредседничка места би, осим власти, могао имати СНС и мањине, али све зависи од става већине.

Јасно је и да ће у овом сазиву бити мало посланичких клубова. За његово формирање је потребно пет посланика, па је у овом тренутку извесно да ће сигурно постојати два која ће формирати Студентска листа (140 посланика) и Уједињена Србија (103 мандата). Преосталих седам освојиле су мањинске странке  – по два Мађари и Албанци и три Бошњаци, али из три различите партије. Ако је судити по политикама не могу се ујединити у посланички клуб, али је могуће да то буде технички договор, јер ко има клуб има, на пример, више времена за полемику током расправе.

Јасно је да ће клуб напредњака водити Александар Вучић, а не зна се име шефа „студентског клуба“. На челу листе је био Илија Срдановић.

Када су у питању одбори, места се деле сразмерно заступљености посланика у парламенту, док је избор председника тела питање договора. Председничка места давана су раније и опозицоним посланицима.

Како ће се правила и досадашња пракса применити у новом посланичком тиму остаје да се види. За сада је једини показатељ празна столица која је на консултацијама била као „тампон зона“ између представника Студентске листе и СНС-а…