Уочи 20 година од бомбардовања: Забранити критику НАТО!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, AP Photo / Jonathan Ernst/Pool Photo via AP

У Србији до сада још нико није тражио увођење цензуре. Утолико је више запрепашћујуће када то учини 18 невладиних организација окупљених око Нове спољнополитичке иницијативе.

Да је слобода критичког мишљења усађена у саме темеље демократских друштава, аксиом је који је непотребно доказивати.

Утолико зачуђујуће звучи реченица из саопштења о оснивању Нове спољнополитичке иницијативе, којом се предлаже „прекидање анти-НАТО медијске кампање, јер су односи између Србије и НАТО-а све интензивнији, о чему говори и потписивање новог ИПАП споразума“.

Ову иницијативу је на предлог Европског покрета у Србији подржало 18 невладиних организација, које се, неписано правило каже, боре за слободу критичког мишљења, успостављање демократских друштава које поштују људска права и слободе.

Шта значи предлог за „прекидање анти-НАТО медијске кампање“ и то баш на двадесету годишњицу НАТО агресије на нашу земљу? Значи ли то, да се изразимо политички коректним речником, да не би било пожељно преиспитивати улогу Северноатлантске алијансе у збивањима на простору бивше Југославије током деведесетих година прошлог века, као и њену улогу на постјугословенском простору на почетку новог века?

Да ли ће бити забрањен рад комисије која се бави истрагом о последицама НАТО бомбардовања на здравље српских грађана? Хоћемо ли, ако се уважи предлог Нове спољнополитичке иницијативе, гледати и слушати само улепшане и ушећерене верзије НАТО историје, према којима Алијанса широм света ходочасти у име демократије, људских права и слободе?

Захтев је запрепашћујући, чак и независно што се ради о двадесетогодишњици НАТО агресије и што ће се ове године о томе свакако говорити више него раније, каже колумнисткиња листа „Недељник“ Љиљана Смајловић.

„Веома је необично да се неко усуди да предложи да се забране „анти-НАТО кампање“. Пре свега, не видим никакве анти-НАТО кампање у Србији, зато што је овде већинско расположење двадесет година врло чврсто — оно је стално против НАТО-а. Нико не мора да води никакву кампању против НАТО-а“, наглашава Смајловићева.

Захтев за прекидање анти-НАТО кампање, у тренутку када у Србији и нема анти-НАТО кампање, јер је већинско расположење нације такво, додаје она, јесте заправо захтев за заустављање говора против НАТО-а.

„А посебна је дрскост потребна да се тражи да се заустави анти-НАТО расположење, да то траже организације које се углавном финансирају из западних земаља, организације које се баве лобирањем за НАТО. То је оно што ме је посебно изненадило и из чега се види да се овде не ради ни о каквој ’новој спољнополитичкој иницијативи‘, него је заправо главни захтев немојте против НАТО-а, а то је, што би некада иронично рекли марксисти, стварно нови квалитет у Србији“, каже Смајловићева.

До сада се, наставља она, у Србији никада није тражила цензура. Тражити да се забрани врста говора која представља средишњу тачку политичког расположења нације, треба бити стварно дрзак, закључује Смајловићева.

rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.