Протеклог викенда и почетком ове недеље, око педесетак студената, заједно са професором Милошем Ковићем са Филозофског факултета у Београду, боравило је на Косову. У оквиру ове традиционалне посете, студенти су обишли манастире, српска села и енклаве.
Андреа Јовановић, докторандкиња филозофије на Филозофском факултету у Београду, истиче да јој је ово први долазак на Косово, иако порекло вуче из Приштине.
„Као и сваки пут када се дође овде, осећаји су снажни, и зато мислим да то није време изгубљено. Напротив, мислим да је то нешто што ми, образовани људи, сви осетимо када први пут дођемо овде, или било који пут“, рекла је Андреа.
Она је нагласила значај институционалне подршке Србима на Косову: „Колико год подршка обичних људи била значајна, и емотивно важна и нама и вама овде, за садашњост и будућност, мислим да је много важније шта раде наше институције, и на који начин се на структуралном и инфраструктурном нивоу пружа подршка и народу овде, и уопште — па на крају дана и нама тамо.“
Говорећи о могућностима додатног повезивања академских институција, Јовановић је предложила: „Ваљало би више радити, направити неке програме размене, тако да студенти који студирају у Београду обавезно проведу најмање годину дана овде.“
Зоран Јовановић, такође докторанд на Филозофском факултету и истраживач-приправник на Византолошком институту САНУ, каже да му је ово шеста посета Косову и Метохији. Као посебно емотивно место издваја Ораховац:
„Некако, Ораховац је место где напунимо своја срца. Чини ми се да ти људи толико дају нама, да ми не знамо на који начин бисмо могли да им се одужимо.“
Он додаје да се перцепција Косова у јавности Београда променила у протеклих неколико година.
„Од те 2018. године до данас слика о Косову и Метохији у Београду се променила. Данас је Косово и Метохија присутна у јавном дискурсу на један слободнији начин. То можемо да видимо и на студентским протестима, где све чешће виђамо заставе, пароле ‘Нема предаје’“, каже Јовановић.
У сећању му је остала прва посета и сусрет са децом у Ораховцу, међу којима и мала Пављина: „Тај снимак и дан-данас чувамо, и дан-данас се сећамо — у некој розе мајици и розе перници. Од тада до данас, Пављина се много променила, као и сви ми.“
За крај, Зоран је истакао места која су оставила најснажнији утисак на студенте: „Могу слободно да кажем — нарочито Метохија, Ораховац, Дечани и Пећка патријаршија — то су места која нам дају снагу, која нас инспиришу. Дечани својом старином дају поруку: да су Срби овде били и да ће овде и остати.“