СТОЛТЕНБЕРГ: Бомбардовање није било уперено против народа

ИСКРА на Фејсбуку

(Јенс Столтенберг) фото: nato.int

НАТО интервенција 1999. године није била уперена против народа у Југославији већ је њена улога била да заштити цивиле у ширем региону, оцјењује у писаном интервјуу за Танјуг генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг бомбардовање у коме је учествовало 19 земаља Алијансе и које је трајало 78 дана разарајући војне и цивилне циљеве у тадашњој СР Југославији.

– Не смијемо никада да заборавимо прошлост, али можемо да идемо даље и то је оно што НАТО и Србија данас раде као партнери – истиче Столтенберг.

Поводом 20 година од бомбардовања СР Југославије први човјек Сјеверноатлантске алијансе каже да врло добро зна да је НАТО и даље споран у дијеловима српског друштва.

– Сјећања на ваздушну интервенцију 1999. године су и даље врло болна за многе поготово оне који су изгубили своје вољене. Ја сам изразио саучешће породицама и свима који су током те интервенције изгубили некога, на јстране у конфликту – наводи Јенс Столтенберг.

На питање као данас гледа на ту интервенцију, поготово на чињеницу да је до ње дошло без сагласности Савјета безбједности УН, генерални секретар НАТО-а каже да је Алијанса у марту 1999. године покренула Операцију здружених снага како би зауставила хуманитарну катастрофу која се тада одвијала на Косову.

Столтенберг подсјећа да је та одлука донијета након више од годину дана, како каже, борби на Косову и након више неуспјешних покушаја УН и Контакт групе, чији је члан била и Русија, да нађе мирно и дипломатско рјешење за конфликт.

Према његовим ријечима, до краја 1998. године Милошевићеве снаге су протјерале више од 300 хиљада косовских Албанаца, а Савјет јУН је више пута упозоравао на кршење људских права на Косову и чињеницу да пораст броја избјеглих постаје пријетња за међународни мир и безбједност.

– У свјетлу ове кризе, коришћење силе од стране НАТО-а је било и потребно и легитимно. Циљ је био да се заустави војна акција и репресија против цивила на Косову, да се избјеглима омогући повратак, а хуманитарним организацијама приступ. Операција је постигла свој циљ – сматра Столтенберг.

Кфор – гарант безбједности

Он додаје да је НАТО након повлачења југословенске војске, прекида насиља и повратка избјеглих покренуо Мисију за подржање мира, под мандатом УН, Кфор, која је, тврди, до данас гарант слободе кретања и безбједности свих заједница на Косову, укључујући и Србе.

– До данас, Кфор остаје основни гарант стабилности на Косову и у ширем региону. Мисија буквално спасава животе – поручује Столтенберг и наводи примјер бебе којој је Кфор 2016. године спасао живот тако што је пребацио у српску болницу на лијечење.

– Никада не смијемо заборавити прошлост, али можемо да идемо даље. То је је оно што НАТО и Србија раде у свом партнерству идући ка конструктивном односу који је од заједничке користи. Србија је јасно ставила до знаја да не жели да буде члан НАТО и ми то у потпуности поштујемо – наглашава Столтенберг.

Он истиче да политика неутралности за коју се опредијелила Србија није била смијетња да НАТО и Србија буду блиски партнери.

Први човјек Алијансе при томе подсјећа на велики број својих посјета Србији претходних година, укључујући и присуство на највећој вјежби у области управљања посљедицама ванредних ситуација „Србија 2018“ која је, како каже била од користи и НАТО савезницима и Србији у повећању оспособљеностиу за одбрану у случају природних катастрофа.

– Ми такође подржавамо Србију у развоју њених безбједносних снага и институција, што укључује и НАТО тренинге који обучавају српске војнике за учешће у међународним мирновним мисијама – подсјећа Столтенберг и наводи да НАТО помаже Србији и у безбједном одлагању вишка муниције.

Сарадња у науци и медицини

Како каже, за те намјене су чланице Алијансе до сада издвојиле четири милиона евра, а 200 тона муниције је безбједно уништено. Истовремено српски научници и истраживачи раде и развијају своје пријекте кроз НАТО Програм за науку и мир, наводи и додаје да, са друге стране Србија доприноси НАТО у обуци војних медицинских служби у Ираку као и у успостављању стабилности на Блиском Истоку.

– Све су то конкретни примјери практичне сарадње која дориноси и НАТО и Србији и ширем региону. То показује и да НАТО може да има јаке односе са партнерима као што су Србија, Аустрија, Финска или Шведска, а које нису чланице Алијансе – каже Столтенберг.

На питање Тањуга како види свој лични допринос односима Србије и НАТО некадашњи премијер Норвешке и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг наглашава да је везан за Србију и да јој жели успјех.

– Ја имам јаку личну везу са Србијом. Ту сам провео дио свог дјетињства и стекао многе добре пријатеље и успомене. За мене је увијек задовољство да се вратим у Београд – наводи Столтенберг.

Он каже да је задовољан чињеницом да су НАТО и Србија посљедњих година ојачали своје партнерство, што је према његовим ријечима, добитна комбинација за обје стране и показатељ да се може превазићи заједничка тешка прошлост.

– Ја желим да Србија успије на путу који је изабрала за себе и радим на заједничкој добробити Србије и НАТО, заснованој на односима који су прихватљиви за вашу земљу и нашу Алијансу – закључио је Столтенберг.

Агенција Танјуг наводи да је питање – да ли би данас могла бити донијета одлука о бомбардовању без одлуке СБ УН, и да ли би он урадио исто што и његов претходник Хавијер Солана прије 20 година – остало без одговора, јер је још током договора о интервјуу одбачено као хипотетичко.

РТРС, Танјуг

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.