СПУТЊИК САЗНАЈЕ: Србија у три корака јача савез са ОДКБ – до краја године

ИСКРА на Фејсбуку

Руски и српски војници на вежби БАРС 2017 (Фото: Спутњик, Мин.Одбране)

После парламентарне и војна сарадња Србије са ОДКБ-ом, у 2018. години планирано је учешће на нивоу посматрача и то на командно-штабној вежби „Садејство 2018“ и тактичкој вежби „Нераскидиво братство 2018“ у Руској Федерацији, док је на вежби „Кобалт“ у Казахстану предвиђено учешће српског извиђачког одељења.

Војска Србије ове године учествоваће у седам вежби са припадницима Војске Руске Федерације, а по први пут наши војници током јесени боравиће на вежбама које организује ОДКБ (Организација договора о колективној безбедности).

Осетљивост геополитичке позиције Србије наишла је на пуно разумевање тог савеза чијим чланицама је јасно да је сарадња Србије са НАТО-ом геополитичка чињеница, па је наша земља од 2013. године посматрач у ОДКБ-у. Представници Србије редовно посећују Скупштине ОДКБ-а на којима се разматрају питања која се тичу сарадње држава-чланица на међународном плану, као и у војно-политичкој, правној и другим областима.

Међутим, како Спутњик сазнаје, сарадња ће ове године бити проширена, у њој ће учествовати припадници Војске Србије и то не само на билатералном нивоу, каже за Спутњик капетан фрегате Јован Кривокапић, портпарол Министарства одбране и Војске Србије.

„Прошле године је успостављена сарадња која је резултирала планираним учешћем на три вежбе у 2018. години. Имајући у виду да се ради о успостављању нове сарадње, планирано је учешће на нивоу посматрача и то на командно-штабној вежби ’Садејство 2018‘ и тактичкој вежби ’Нераскидиво братство 2018‘ у Руској Федерацији, док је на вежби ’Кобалт‘ у Казахстану предвиђено учешће нашег извиђачког одељења“, каже за Спутњик Кривокапић.

Шеф делегације Скупштине Србије у ОДКБ-у Милован Дрецун каже за Спутњик да је из више разлога од великог интереса да наша војска на јесен посматрачки учествује у тим вежбама, али један је најважнији. Србија и земље чланице ОДКБ-а суочавају се са заједничким изазовима безбедности који су интернационални, објашњава Дрецун.

„Они не познају границе, као што их не познају организовани криминал и тероризам. То и јесу циљеви ангажовања ОДКБ-а. У том смислу проналазимо могућност заједничких активности, увежбавања заједничких одговора на такве изазове. То је апсолутно у складу са политиком војне неутралности Србије која развија сарадњу и са НАТО-ом, а сада и са ОДКБ-ом у војној компоненти, али остајемо при чврстом принципијелном ставу да не показујемо никакав став да будемо чланица било ког војно — политичког савеза“, каже Дрецун.

Због преливања кризе из Авганистана, страха од тероризма и трговине наркотицима, ОДКБ је 2001. године, пре САД, основала Колективне снаге брзог реаговања за Централноазијски регион. Реч је о десет батаљона специјалних мобилних падобранских јединица. Ту су и колективне снаге оперативног реаговања које могу да дејствују искључиво на територији земаља ОДКБ-а. То су снаге респектабилног састава од 20.000 војника.

Само је Русија за те снаге издвојила ваздушно-десантну дивизију и јуришну бригаду. Реч је о падобранцима који су увек у стању повећане борбене готовости. И само посматрање њихових вештина биће за припаднике Војске Србије драгоцено искуство, а изазови са којима се припадници снага ОДКБ-а сусрећу на граници Авганистана, због тероризма и путева дроге, могу да се пореде са онима у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

„Борба против организованог криминала, шверца наркотика и тероризма је област у којој можемо да разменимо искуства, да заједнички уигравамо снаге, али и да имамо обавештајну размену података. Треба да успоставимо сарадњу која је неопходна да бисмо се супротставили таквим изазовима, да видимо колико џихадиста са подручја Руске Федерације и Косова и Метохије ратује у Сирији, а било их је и у Ираку. Ранијих година примећено је и регрутовање радикалних исламиста на Космету за џихад на Кавказу. То показује да постоји интерес обе стране, и ОДКБ-а и Србије, да се проналазе могућности заједничког одговора на безбедносне изазове“, каже Дрецун.

Иако многи ОДКБ сматрају организацијом која парира НАТО-у, он је пре свега регионална организација безбедности која је спремна да своје војне снаге стави на располагање целом свету у борби против тероризма и ништа мање опасне трговине наркотицима.

ОДКБ располаже и мировним снагама које могу да реагују ван територије земаља-чланица, а тренутно у свом саставу има скоро 4.000 војника који никада нису ангажовани. Постоји могућност ангажмана после смиривања ситуације у Сирији, али то ће зависити од одлуке Савета безбедности УН.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Тагови:

3 коментара

  1. Зоран Матијевић каже:

    Питам се одакле вам морално и било које друго право да сарађујете са највећим зликовцима данашњице оличене у НАТО пакту. Одакле вам то право.
    Био сам официр а сада се стидим тих људи који носе униформу војске Србије и говоре о сарадњи и учествују у активностима НАТО пакта. Да ли ти несрећници знају и да ли су свесни злочина који нам је НАТО пакт учинио.

  2. Зоран Матијевић каже:

    Подржавам сваку врсту сарадње са братским и пријатељским земљама па и пуноправно чланство у ОДКБ.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.