Албански лидери све чешће заговарају проширивање формата преговора Београда и Приштине и на Вашингтон са Брисела, па Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже за Спутњик да потез председника Србије Александра Вучића и изношење предлога председнику Русије Владимиру Путину види као одличну врсту маневарског потеза.

„Дакле, маневарски потез који је заправо требало да укаже комплетној међународној заједници да Србија не жели да буде стављена пред свршен чин, то јест да жели да се Бриселски дијалог настави у формату у ком је досад био, без ширења на неке друге чиниоце и уколико се то пак деси, односно уколико САД одлуче да се укључе у тај дијалог уз пристанак ЕУ, да би онда Србија условила да се тај дијалог додатно прошири на Руску Федерацију“, сматра Рајић.

Руска Федерација је једна од две сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација која није признала независност Косова и Метохије, подсећа Рајић, па би то онда била нека врста реципроцитета с обзиром на то да САД нажалост јесу признале ту једнострано проглашену независност Косова.

„Да“, рекао је Путин

Србија је добила потврду руског председника Владимира Путина да је руска страна спремна да се укључи у дијалог Београда и Приштине уколико буде покушаја и намере да се прошири формат дијалога и ако Американци буду желели да се укључе у њега, рекао је председник Србије Александар Вучић у Москви.

„Питали смо: да ли бисмо смели да кажемо да би се са наше стране укључила РФ, и Путин је потврдно одговорио“, додао је Вучић.

Шта оваква одлука Москве значи за Србију? Како ће се она одразити на дијалог? Како ће реаговати Америка? Значи ли ово промену формата дијалога и шта је последица ако до те промене дође?

Оваква најава је, резонује Рајић, била нека врста поруке Београда Вашингтону јер Вашингтон још није одлучио да ли ће се у тај дијалог укључити.

„Тако да то треба имати на уму јер је Вашингтон у фази разматрања албанског предлога и мислим да ће овај аргумент допринети томе да се САД ипак не одазову позиву Рамуша Харадија, односно не укључе се директно у ове преговоре као један од субјекта“, указује Рајић.

Претпостављам, додаје он, да ће САД побочно подржавати наставак дијалога, то није никаква тајна јер је то агенда америчке спољне политике.

„Верујем да с тим ни други учесници у дијалогу немају проблем, али само учешће Америке као субјекта у дијалогу би већ доста променило тај формат, тако да верујем да је ово аргумент у прилог коначној одлуци Стејт департмента да се ипак у сам дијалог не укључе“, каже Рајић.

Контраудар званичног Београда

Потврда руског председника Владимира Путина је, према мишљењу Георгија Енгелхарда са Института за славистику Руске академије наука, за Београд пре свега начин на који Србија покушава да сачува постојећи формат преговора под окриљем ЕУ, али без САД, на чијем ангажовању инсистира Приштина.

„Очигледно је да би учешће Америке у овим преговорима променило распоред снага и било штетно за Србију. Наравно да САД не желе да се Русија у било ком облику врати у преговоре о Косову, посебно ако узмемо у обзир то што последњих неколико година Америка покушава да потисне Русију са Балкана. Ни ЕУ неће гледати благонаклоно на евентуално укључење Русије у дијалог Београда и Приштине“, каже Енгелхард.

Од лета 2017, подсећа он, кад су се појавиле прве информације о евентуалном учешћу Москве, ништа се није променило у односима Русије и ЕУ: санкције су и даље на снази, Русија се оптужује за све и свашта, води се кампања против енергетских пројеката.

„У таквим околностима, пристанак ЕУ на учешће Русије би значио признавање да су сви претходни потези Брисела били неуспешни. Међутим, то не значи да је директно учешће руског представника на преговорима у Бриселу апсолутно немогућа опција. Али то би било могуће само након веома софистициране политичке трговине, то јест, на пример, Русија би могла да помогне у решавању неких далекоисточних проблема, и заузврат би добила ’приступ‘ преговорима о Косову“, сугерише Енгелхард.

Због свега наведеног, Рајић не очекује да се ни Руска Федерација ни Америка неће укључити у Бриселски дијалог, већ је све ово одговор на константно инсистирање из Приштине да се дијалог прошири и да је председник Вучић заправо желео рећи да уколико већ ширимо дијалог, онда можемо да га ширимо и додатно, онако како би то могло да одговара и државним интересима Србије у коначници.

„Ипак, верујем да ће се преговори наставити у формату у коме су сад и да се одлуке које су донеле велике светске силе према питању Косова и Метохије, а ту пре свега мислим на одлуку Вашингтона да призна независност и одлуку Москве да је не призна, неће мењати у неко догледно време. И да ће се заправо гледати у ком правцу Бриселски дијалог иде“, предвиђа Рајић.

Промена која не одговара Америци

Ако би се ипак Русија и Америка укључиле у дијалог, Рајић каже да би то била драстична промена формата и разлика у преговорима би била драстична.

„Тада би заправо све прешло на терен преговора и политичких договора Москве и Вашингтона. Ту би утицај Брисела био осетно умањен. Данас је Брисел тај који треба да буде ’дил брокер‘, то јест треба да буде нека врста посредника. У тој ситуацији ми бисмо имали две нуклеарне силе које би се бавиле овим питањем и самим ти би Косово опет са једног регионалног питања прешло поново на глобални терен, на светско питање“, јасан је Рајић.

За овакo нешто, подвлачи Рајић, не постоји воља, првенствено у Вашингтону и због тога не верује да ће до проширења формата доћи јер уколико се Америка не укључи у дијалог, јасно је да нема потребе да се укључује Руска Федерација.

Он подвлачи значај скорашњег предлога Алтанског савета и нове стратегије САД за Балкан. То није званичан државни документ Америке, али је довољно важан да се мора пажљиво проучити јер може да дâ одређене смернице како ће Америка деловати у наредном периоду.

„Врло је извесно, а то чујемо и од Америчких званичника, да ће се Америка више ангажовати на овом простору следеће године. Међутим, не треба то бркати са евентуалним укључењем у формат дијалога. Веће укључење САД пре свега видим у њиховом снажнијем економском и политичком присуству на овом простор, информационом такође. А мање видим то у виду класичног укључивања у неке формалне дијалоге који су већ препуштени савезницима, што ЕУ и номинално и практично јесте кад је Америка у питању“, закључује Рајић.