Слободна Европа открива: Руска пропаганда негира независност “Косова”

Све приче о чудовишту из Лох Неса, Јетију и отмицама ванземаљаца, пале су у воду када се на Западу појавила још страшнија и мистериознија прича – она о “руским дезинформацијама”.

На сву срећу, сува интелигенција региона, окупила се ових дана у Приштини, на панелу “Дезинформације на Балкану”, не би ли нам макар мало, захваљујући колегама из Радија Слободна Европа који су о овом скупу известили – расветлила шта је то чега се толико бојимо, о чему сви причамо, а нико не зна како изгледа.

“Учесници из земаља региона напоменули да се један део руске пропаганде односи на негирање независности Косова од Србије, која је проглашена 2008. године”, сазнали смо, милошћу РСЕ.

Напокон, добили смо бар неко објашњење због чега сва цензура руских медија и ућуткивање руског наратива. Коначно су непријатељи Русије успели да аргументују примером шта имају против руске стране приче.

Проблем је, дакле, у томе што Руси не признају независност самопроглашеног ентитета, а сва та пропаганда шири се, кажу, “преко политичара, верских институција и медија” попут наравно РТ Балкан и Спутник.

Занимљиво је, међутим што је “пропагандна машинерија” Русије очигледно под своје узела и Уједињене нације, које такође, не признају независност такозване државе. На “дезинформације” Русије насело је, дакле 109 држава, чланица ове међународне организације које “Косово” и даље сматрају делом Србије.

Исти, по Запад погубни наратив, шире и бројне друге међународне организације попут рецимо ЕУ или Унеска или Интерпола, у којима “Косово” нема столицу из простог разлога што није држава.

Како ли, због ширења руског малигног утицаја, по ушима не добије западни љубимац Аљбин Курти који непрестано тражи од Србије “признање”, потврђујући тако “пропаганду” да је “Косово” далеко од независности?

Шта је, заправо, дезинформативно у чињеници да Русија поштује суверенитет и територијални интегритет једне државе, и после овог скупа је остало нејасно, али нам је, бар мало јасније, какву нам то “истину” нуди Запад, ако нас Руси овако “лажу”.

Новинар и публициста из Србије Борис Варга, школован у Украјини, оценио је да руска пропаганда постоји у земљи много пре почетка специјалне војне операције, и да су је подржавали готово сви режими.

“Хибридни рат се не води само против Украјине, већ и против Запада. Регион Западног Балкана је идеално подручје да изазове нестабилност у суседству ЕУ”, навео је Варга, забринут што се руска “пропаганда” због неувођења санкција Русији, “слободно шири на све нивое друштва”, а Србија свој утицај шири на Црну Гору и Републику Српску.

Нашао се ту и млађани Милан Јовановић из Црне Горе, самопроглашени експерт за трансатлантску безбедност “са фокусом на дезинформације и страни утицај”, који нам је указао да су, међу платформама за ширење малигног руског утицаја и Српска православна црква, али и редакције РТ и Спутњик.

“Имамо сличне ствари у региону које су повезане, постоји тај сентимент према западним земљама док се заговара проруски сентимент. Неопходан је виши ниво образовања грађана да би се спречило ширење дезинформација”, рекао је Јовановић .

Он је истакао још један пример дезинформације, и то можда још и “страшнији” од оне о томе да је КиМ део Србије – у питању је, каже, пропаганда “православне браће” по којој се Украјинци не разликују од Руса.

Срећа па је на скуп у Приштини пристигао и “грађански активиста” из Босне и Херцеговине Дарко Бркан, који је устврдио да Русија највећи утицај у БиХ остварује преко Републике Српске, те да се “дезинформације углавном шире у сарадњи са медијима из Србије”.

Промишљање истине, изгледа, никад није било лакше. Тачно је, дакле, оно што вам кажу на Западу, а не оно што ви видите, чујете или знате. Најкраће речено, у причи о руској “пропаганди” све се своди на питање – зашто верујете “пропагандним” сопственим очима, кад можете да верујете, на пример, Радију Слободна Европа?