СЕВЕР КОСОВА И ДОЛИНА ПРЕШЕВА: Србија неће трговати својим територијама

Власти у Приштини поново су нервозне. Пред прославу девете годишњице проглашења независности морају нешто да понуде косовским Албанцима, незадовољним тешком економском ситуацијом, незапосленошћу, одласцима младих у иностранство… Незадовољни су и ветерани ОВК, како својим статусом, тако и због формира ња Специјалног суда. Проблема је много.

У најкраћем, очекивања Албанаца од независности нису испуњена, па је властима у Приштини потребно да скрену пажњу са егзистенцијалних проблема. У помоћ им прискачу медији и „лични“ аналитичари, па отуд и пласирање вести попут оних о размени четири општине на северу Косова за три општине са југа централне Србије, те да би „Русија могла да призна Косово како би се нагодила са САД око Крима“.

Прва вест је демантована у Београду, друга у Москви. О трговини територијама се не размишља. Осим у Приштини, где су те дезинформације у служби дневне политике.

Јасно је да Приштина поново прави рачун без крчмара покушавајући да једним потезом унесе раздор међу српске политичаре, завади Москву и Београд и добије поене на домаћем терену. А све зарад личних интереса. У овом тренутку им је најважније да подсете бираче на Косову и сународнике на југоистоку Србије да нису заборавили обећање дато пре девет година, да ће први потез по проглашењу независности бити припајање Прешевске долине, или како они кажу источног Косова. И, ако већ не могу у Бриселу да причају о независности и разграничењу са Србијом, на мала уведу ту тему, кроз проблем Албанаца у Прешевској долини и њихову жељу да се „припоје матици“. Може ли неко да наседне на ту причу?

Отуд и пласирање предлога да се Београд и Приштина договоре и размене север Косова за три општине на југу централне Србије. Односно северну Митровицу, Зубин Поток, Звечан и Лепосавић за Бујановац, Прешево и Медвеђу. Или, у најкраћем да Србија један део државе размени за други. И да границу између Србије и Косова постави тамо где је била 1912. године.

Нимало случајно вест је осванула неколико дана пред нову рунду разговора у Бриселу. Дизање тензија пред разговоре није ништа ново и мора се признати да Приштини не мањкају идеје како да их подигну. Овога пута требало је то урадити мирно, а у целу причу укључити власти у Београду. Отуд и уплитање шефа српске дипломатије Ивице Дачића уз објављивање измишљеног интервјуа са њим.

Иначе, идеја о припајању Прешевске долине Косову стара је више деценија, а први званични корак направљен је 1992. године, када су Албанци на референдуму изгласали да три општине припоје тада Аутономној покрајини Косово и Метохија. Иако је у касније усвојеној Политичкој декларацији зацртано да Бујановац, Прешево и Медвеђа, због своје специфичности треба да имају аутономију у оквиру Србије, идеја о припајању Косову и даље је присутна. Како у Прешевској долини, тако и у Приштини, где се овај део Србије третира као „источно Косово“.

Прича о размени „север за југ“ коју су ових дана поново актуелизовали неки приштински медији, појавила се 2007. године, као контратег идеји о подели Косова. Циљ Приштине, из чије политичке кухиње стиже, јесте само да се још једном укаже на то колико су им те три општине важне.

Прешевска долина важна је Приштини из више разлога. Пре свега због чињенице да у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи Албанци чине већинско становништво, које је окренуто на Приштини и чврсто повезано са њом.

За Приштину Прешевска долина има и важан геостратешки значај, јер њом пролази Коридор 10, који повезује Србију са Македонијом и Грчком.

И трећи разлог, можда најмање битан, али не и занемарљив, јесте да се на том подручју налази село Велики Трновац, главно подручје на путевима дроге од Азије ди Европе и даље. Ово највеће село у Србији, у коме живи око 10.000 људи, а велики број их ради у иностранству, на мапама Интерпола убележено је као један од највећих светских центара наркотика, а познато је и свим инспекторима задуженим за сузбијање кријумчарења дроге и оружја, трговине робљем, прања новца…

Косовским Албанцима стало је да под своју контролу ставе и Прешевску долину, али и долину Ибра, па су приче о размени територије само пуцање у празно. И у Приштини се ова идеја не узима за озбиљну и остврљиву. Пре свега што ни њима самима није стало до размене. Напоротив, Приштина би да добије три општине с југоистока Србије, а да под своју контролу да стави и север Косова, заједно с Панчићевим врхом.

Зато је прича о размени само још један у низу пробних балона да би се видела реакција Београда, узбуркала српска јавност и скренула пажња са правих проблема који муче власти у Приштини. Свакако да је један од тих и како после девет година објаснити сународницима и саборцима да Београд није признао независно Косово, да Приштина још увек нема столицу у Уједињеним нацијама, а ни четири општине северно од Ибра, иако се полако интегришу у косовски институционални систем, нису под влашћу и контролом Албанаца.

Оставимо Приштину да се бави својим проблемима.

Што се Беграда тиче – не може се размењивати своје за своје. Север Косова је део државе Србије колико и Прешевска долина и нико нема право да део Србије мења за њен други део.

Тагови: Косово, Приштина, Рамуш Харадинај