Савет за српски језик при Влади Србије тражиће измену Закона о родној равноправности

Савет за српски језик, независно тело при Влади Србије, предложиће новој Влади, након што буде формирана, да измени Закон о родној равноправности у делу у ком се прописује употреба родно сензитивног језика.

Полемика у јавности о родно сензитивном језику, односно употреби женских облика за професије и титуле жена, траје годинама уназад. Сада се пренела и на институционални ниво будући да се овом закону, који је 2021. усвојила Скупштина Србије, противи тело Владе.

Закон, између осталог, прописује да државни органи користе родно сензитивни језик “у називима радних места, положаја, звања и занимања”, а на коришћење женских облика за професије и звања обавезује и медије.

Закон је ступио на снагу, али је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, као предлагач закона, одложило примену појединих одредби до јуна ове године.

Највећу пажњу у закону привукле су казнене одредбе за државне органе који не користе родно сензитивни језик. У јавним полемикама на страну противника родно сензитивног језика сврстала се и Српска православна црква.
Шта тражи Савет за српски језик?

“У препоруци Влади Србије пренећемо став Савета да треба укинути све лингвистичке одредбе из Закона о родној равноправности јер су написане без консултовања релевантних институција”, наводи се у писаном одговору Радију Слободна Европа (РСЕ) председника Савета за српски језик, Александра Милановића.

Савет за српски језик основан је одлуком Владе у марту 2023. са задатком да прати и анализира стање употребе српског језика у јавном животу, као и да даје препоруке и стручна мишљења.

Са друге стране, Закон о родној равноправности усвојен је у Скупштини Србије две године пре основања Савета и у неколико чланова прописује употребу родно сензитивног језика. Иначе, овај закон у ширем смислу прописује мере за остваривање и унапређивање родне равноправности у Србији, а не бави се искључиво језиком.

Председник Савета Александар Милановић за РСЕ каже да је овим законом родно сензитивни језик уведен “политичким декретом” и да не произилази из језичке праксе.

Закон о родној равноправности прописује новчану казну за државне органе од 5.000 до 150.000 динара (од 43 до 1,276 евра) за више прекршаја које се тичу питања родне равноправности и дискриминације.

Један од прекршаја тиче се и употребе родно сензитивног језика, односно уводи се обавеза коришћења родно сензитивног језика, како се наводи, “у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама, као и у другим облицима образовно-васпитног рада”.

Законом се предвиђа и да су медији у Србији дужни да приликом извештавања “користе родно осетљив језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа”. Ипак, за кршење ове обавезе у закону за медије нису прописане казнене одредбе.

Савет најављује да ће препоруке предати Влади Србије након што буде формирана.
“Сукоб идеолошке природе”

Бобан Арсенијевић, професор лингвистике на Универзитету у Грацу, сматра да је сукоб Савета за српски језик и институција које се залажу за употребу родно осетљивог језика идеолошке природе.

Он наводи да је лицемерно да Савет за српски језик критикује уплитање институција у коришћење језика јер та институција то исто чини.

“Лицемерни аргумент дакле крије другачији мотив. Једини циљ (Савета) је да што више одузму моћи либералној идеологији и добаве је себи, односно конзервативним снагама”, наводи Арсенијевић.
Ко се још противи употреби родно сензитивног језика?

На одредбе закона које се односе на родно осетљив језик реаговао је 2021. и Одбор за стандардизацију језика, научно-стручно тело образовано 1997. године при Институту за српски језик Српске академије наука и уметности.

Они су тада навели да се тим законским одредбама намеће коришћење израза попут “ватрогаскиња”, “филолошкиња”, “боркиња” који, како се тврди “не да нису својствене српском стандардном језику, него представљају насиље над његовим законитостима”.

Закон о родној равноправности не прецизира како ће гласити женски облици имена одређених професија, већ само налаже употребу родно сензитивног језика.

На сајту Координационог тела за родну равноправност Владе Србије објављен је “Приручник за употребу родно осетљивог језика”.

У њему се предлаже употреба женских облика за занимања као што је “докторица наука”, “генералка”, “хируршкиња” и слично.