САМОПОРИЦАЊЕ СРПСКОГ НАРОДА: „Српско“ је исправно у исправама

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Игор Маринковић / Новости

Стручњаци с правом упозоравају да би држава требало да промени одлуку о означавању држављанства у пасошима. Коришћење синтагме „држављанство Републике Србије“ уместо „српско“ наставак је самопорицања српског народа

Апел за измену одредбе о држављанству

Иницијатива Февзије Мурића, мало познатог политичара из Новог Пазара, има већи утицај на институције Републике Србије од професора, лингвиста па и Српске академије наука и уметности.

Било је довољно да Февзија каже да га вређа што му у пасошу пише да има српско држављанство, па да омбудсман Зоран Пашалић напише препоруку да се, уместо тога, напише – „Републике Србије“. Последњи је тренутак да држава послуша струку и повуче спорну одлуку. Иако делује да је реч о бирократској измени, иза ње се крије наставак отвореног потискивања назива који се подједнако односи и на Србе као народ, али и на Србију као државу, преносе Новости.

Узалуд је Одбор за стандардизацију српског језика САНУ писао и омбудсману и премијеру и председнику и министрима унутрашњих и спољних послова са ставом да су лингвисти једногласни у захтеву да се ова измена поништи. Док је по Мурићевом захтеву омбудсман одмах деловао, одбору се није удостојио ни да одговори. За то време, грађани увелико добијају нове пасоше са непотребно измењеним називом држављанства.

– Нисмо добили одговор ни од омбудсмана, ни од осталих институција – каже за „Новости“ проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. – Државна бирократија у овом случају није хтела да зна шта значи придев српски, него је поверовала човеку који каже да одредницу уз држављанство доживљава „национално“. Било је довољно да нас питају или да бар погледају било који речник српског језика, где пише да се српско односи једнако и на Србе и Србију. Не знам како је уопште некоме пало на памет да нешто што је исправно мења.

Игнорисање језичких стручњака Танасић пореди са писањем закона без консултације са правницима.

Наизглед безначајна измена једне рубрике у путној исправи заправо је само последњи потез у низу дугог самопорицања српског националног идентитета. Овај процес спроводи се више или мање отворено још од времена комунизма, а све под велом претераног чувања, иначе неугрожених, осећања припадника других народа и националних мањина. У прављењу уступака мањинама отишли смо толико далеко да нас је Европа похвалила да смо изнад стандарда многих држава ЕУ. Истовремено, у многим областима видљиво је поништавање идентитета већинског, српског народа.

У Министарству културе чврсто стоје на аргументацији коју су изнели стручњаци за језик окупљени под знамењем САНУ.

– Заиста нема шта да се дода начелном и стручном становишту Одбора за стандардизацију српског језика као најпозваније инстанце за ова питања. Све остало је политизација – каже, за „Новости“, саветник министра културе Драган Хамовић.

Лингвиста Милош Ковачевић подсећа да је политика ударила шамар науци оног тренутка када је, мимо правила која прописује Европска повеља о мањинским језицима, признала бошњачки као посебан језик и још дозволила да буде назван босански. Проф. Ковачевић сматра да је један од највећих проблема код Срба неусаглашеност научних и политичких ставова.

– Србија нема јасну језичку политику, јер политика не слуша науку, за коју очигледно сматрају да је непотребна. Имамо Војску Србије, коју тако назива и Устав, иако би, сходно правилу, требало да имамо Српску војску. Слично је и са Радио-телевизијом Србије, којој би исправан назив требало да буде Српска радио-телевизија. Неправилна је употреба посесивног генитива од једне речи уколико постоји посесивни придев.

Ковачевић примећује да се овакве грешке најчешће одражавају на штету придева „српски“, док се у другим случајевима углавном не догађају. Он зато позива политичаре да поштују језичке норме.

– Довољно је само да отворе Речник српског језика или Вуков српски речник – подсећа Ковачевић.

МУП: НЕ ТРЕБА ЗАМЕНА

У Министарству унутрашњих послова потврђују да се нова правила о упису држављанства примењују од 1. октобра 2017. године, код издавања нових путних исправа. Од тада у пасошима пише „држављанство Р Србије“. Објашњавају да су сви раније издати пасоши у којима пише „српско држављанство“ важећи, те да грађани не треба да их мењају пре истека њиховог рока.

СВЕТСКА ПРАКСА

Пракса одређивања порекла држављанства у пасошима страних држава је различита, иако доминира коришћење придева. На том становишту су, рецимо, Русија, Хрватска, Немачка, Шпанија, Белгија или Словенија (руско, хрватско, француско држављанство). Постоје и обрнути случајеви, па се говори о држављанству Француске или Швајцарске. Постоје и комбиновани модели – у путној исправи са грбом Велике Британије наведено је да је његов власник – британски држављанин.

ТРЕБА ЛИ „СРПСКИ“ ТРАЈНО ЗАБРАНИТИ

Да није реткост да се под велом политичке коректности крше права већинског народа подсећа проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

– На нетачним чињеницама износе се разлози за интервенције које се тичу српског језика да се, како је то омбудсман објаснио, не би повредила осећања националне мањине. Нико се не пита да ли постоје Срби који ће бити повређени овом и сличном интервенцијом. Можемо ли очекивати и будуће захтеве да се придев српски трајно повуче из употребе? – пита се Танасић. 

И. Мићевић, Р. Драговић, Новости

1 коментар

  1. ПЕНЗИОНЕР каже:

    КАО ДА НАМ ЈЕ У НАВИЦИ ДА КАДА ИМАМО МНОГО БИТНИЈИХ ПИТАЊА ЗА РЈЕШАВАЊЕ, МИ ДОПУСТИМО НЕДОБРОНАМЈЕРНИМА ДА НАМ ОТВОРЕ ТЕМУ ЗА КОЈУ СЕ СВИ ЗАЛИЈЕПИМО.
    ОДАВНО ЈЕ КОД НАС ТРЕБАЛО ДА СЕ ОТВОРИ ПРИЧА О „ПИСМЕНОСТИ“ НОВИНАРА, КОНКРЕТНИЈЕ СПИКЕРА И КОМЕНТАТОРА: МНОГИ ОД ЊИХ ОБОЖАВАЈУ ДА УПОТРЕБЉАВАЈУ ИЗРАЗ „СРПСКИ“ УМЈЕСТО „СРБИЈАНСКИ“: ПРЕДСЕДНИК, ПРЕМИЈЕР, РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦ, СЕЛЕКТОР . . . И МИЛИОН ТАКВИХ ПРИМЈЕРА.
    МНОГО ЉУДИ ПОЗНАЈЕМ КОЈИ СУ РОЂЕНИ У СРБИЈИ А НИСУ „СРПСКИ“ НЕГО „СРБИЈАНСКИ“ ГРАЂАНИ И ПРЕДСТАВНИЦИ.
    И ЈА САМ ПОНОСАН ШТО САМ СРБИН И ШТО САМ СРБИЈАНСКИ ЗЕТ, АЛИ НИСАМ СРБИЈАНАЦ. ВОЛИМ СРБИЈУ И ПОШТУЈЕМ СРБИЈУ АЛИ НЕМАМ СРБИЈАНСКО ДРЖАВЉАНСТВО.
    ДРЖАВЉАНСТВО, КАО ШТО МУ ИМЕ КАЖЕ, ДАЈЕ И ПРИЗНАЈЕ ДРЖАВА А НЕ НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ.
    ЈА БИХ ЖЕЛИО ДА ИМАМ СРБИЈАНСКО ДРЖАВЉАНСТВО – А МОЈ СРПСКИ ИДЕНТИТЕТ, ПОРИЈЕКЛО И ОБРАЗ – НИКО МИ НЕ МОЖЕ ОДУЗЕТИ.

    МИСЛИМ ДА МОРАМО БИТИ СВЈЕСНИ ДА „НАЦИОНАЛИЗАМ ПО СВАКУ ЦИЈЕНУ“ НИКОМЕ НИЈЕ ДОНИО ДОБРА!
    И ЗАТО ЈА МИСЛИМ ДА ЈЕ „СРБИЈАНСКО ДРЖАВЉАНСТВО“ ИЛИ „ДРЖАВЉАНСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ“ ЈЕДИНИ ПРАВИ ИЗРАЗ!
    И НЕ ДОПУСТИМО ДА БИЛО КОЈА НОВА ТЕМА ОТУПИ НАШУ КОНЦЕНТРАЦИЈУ НА ДЕФИНИТИВНО РЈЕШАВАЊЕ „КОСОВСКЕ ЕНИГМЕ“!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.