Руски академик: Ако желите да задржите Косово — замрзните процес уласка у ЕУ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Дејан Симић

Конфликт између Београда и Приштине, по свему судећи, трајаће поприлично дуго уколико Србија настоји да то питање разреши у своју корист, али онда се поставља друго питање — шта радити са процесом уласка Србије у састав Европске уније, изјавио је директор Института за словенске студије Руске академије наука Константин Никифоров.

Он је у изјави за Спутњик рекао да уколико постоји жеља да се питање Косова разреши у корист Србије, онда је потребно ревидирати или замрзнути процес уласка у ЕУ.

„Све је ово веома компликовано. Српске власти као да то не желе, већ потенцирају интеграцију у ЕУ. Међутим, не видим како је могуће спојити те две ствари — замрзавање решавања питања Косова и улазак у ЕУ“, истакао је он.

Објашњавајући коме иде у корист то да конфликт траје дуго, Никифоров је рекао да постоје опречни ставови — неки су мишљења да то иде наруку Србији, да ће се нешто променити у свету и да ће то одговарати Београду, док други тврде да време ради за Албанце, јер што се дуже налазе у стању фактичке независности, положај њихове квазидржаве постаје све чвршћи.

Руски академик је рекао и да не мисли да би замрзавање косовског проблема у данашњим условима била толико лоша ствар по Србију, те је упоредио ситуацију са Приштином са проблемом Северног Кипра.

Говорећи о ставу Русије по питању Косова, Никифоров је рекао да за разлику од Запада који инсистира на томе да се косовски проблем што пре реши, Москва настоји да подржи само онај договор који буде постигнут уз сагласност обеју страна.

О руској спољној политици деведесетих година 20. века

Иначе, Никифоров је на конференцији „Српско-руски односи у епохи крупних политичких промена“ говорио о политици Русије према југословенској кризи деведесетих година прошлог века.

Он је током излагања рекао да руска спољна политика током тог периода није била далековида у стратешком смислу.

„Бављење новом идеологијом уместо деидеологизације и монополизам ресора приликом доношења одлука били су тада приоритет за Министарство спољних послова Русије, и то у јеку свих дешавања деведесетих година прошлог века која су била преломна за Европу, али и читав свет. Распао се стари биполарни систем, формирало се нешто ново и то је утицало на избијање југословенске кризе, а Министарство иностраних послова Русије то дуго није схватало“, оценио је.

Према његовим речима, у међувремену, 1993. године, донета је принципијелна одлука о ширењу НАТО-а и тада су почела активна мешања Алијансе у кризе широм света, посебно у кризу у Босни и Херцеговини која је у то време била у првом плану.

Никифоров је додао и да је проблем био тај што Русији почетком деведесетих година прошлог века није било неопходно да учествује у процесима који су се дешавали на Балкану, а самим тим политика Русије према Балкану није могла бити адекватна.

rs.sputniknews.com, Милош Ћурчин

2 коментара

  1. Neko nepoznat каже:

    Naravno gospodine Konstantine!
    Svi mi to znamo.. nego se pravimo blesavi. Srljamo u EU kao kokoska pred klanje.
    Na celu srljanja je Vucic i njegova Titanik politika.
    Svi koji glasaju ili podrzavaju Vucica, treba da se zapitaju, da li podrzavamo coveka koji ce izdati Srbiju i prepisati Albancima 90% Kosova?
    To ukljucuje i medije, pogotovo patriotske!

  2. Dragan Rakic каже:

    @Neko Nepoznat
    Pre bih rekao da srljamo kao muva bez glave prema Rusiji, koja nam nije mnogo pomogla u vreme raspada Jugoslavije, niti kasnije. Mnogima danas ne odgovara politika „zutih“,pa politika Vucica, i koji prizeljkuju da se na neki nacin vrati “ dozivotni predsedni, ljubicica belo-plava, i autor nase socijalisticke revolucije“. Poznato je da je taj isti sa „ustavom“ iz 1974, dao Albancima nezavisnost, “ autonomiju“, a Srbi su mu pevali ode o bratsvu i jedinstvu. Treba biti slep i gluv da se ne shvati da su proleteri posle pada socijalizma sebe prekrstili u patriJote.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.