ПОВРАТАК БУЛДОЖЕРА: Има ли „Мали Холбрук“ снаге за завршни чин у Србији

ИСКРА на Фејсбуку

Филип Рикер (Фото: Sputnik)

Долазак Филипа Рикера, америчког „човека који завршава послове“, на место Веса Мичела, помоћника државног секретара за Европу и Евроазију, међу чијим приоритетима ће бити и решавање косовског проблема, у Србији је, због његове прошлости, изазвало нелагоду.

Филип Рикер постао је познат српској јавности још 1999. године као представник за штампу америчког изасланика Кристофера Хила на преговорима у Рамбујеу, што значи да је све до потписивања Кумановског споразума био део екипе Ричарда Холбрука.

Ових дана појавили су се и текстови у медијима да „Америка тражи новог Холбрука“ за решавање косовског проблема, због чега део јавности страхује да би Рикер могао да спроведе „булдожер дипломатију“ над српским националним интересима, као што је то учинио његов претходник пре 20 година.

Међутим, ротације у Стејт департменту су толико честе да их је тешко и испратити и оне одражавају институционалну кризу у САД, објашњава за Спутњик Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.

Близу половине људи у Стејт департменту је поднело оставке од доласка Трампа на власт до данас и сталне промене „једних који се смењују и других који долазе“ указују на непостојаност кадровске структуре, као и на другачију ситуацију него што смо имали деведесетих година прошлог века. У том контексту мало шта ће се променити, како у односу САД према Балкану, тако и према њиховом локалном раду овде на терену, сматра саговорник Спутњика.

Кад је реч о Рикеровој биографији, Пророковић каже да га не би ни у једном смислу поредио са Ричардом Холбруком, иако и он долази из тог миљеа америчких демократа. Сарађивао је са Хилом и Холбруком, био је амбасадор у Македонији, врло је близак са Хилари Клинтон и због свега тога наш саговорник очекује да се настави политика која је до сада вођена.

„Ипак, те промене које је Трамп покушао да спроведе у појединим деловима света, а тичу се спољне политике САД, на Балкану се уопште нису осетиле. Та демократска екипа је наставила да води регионалну политику и да даје кључне импулсе у одређивању Вашингтона према регионалним односима. Са друге стране, околности су у тој мери промењене, како на Балкану, тако и у Европи и на глобалној равни, да чак ни један Холбрук овде не би могао да завршава послове које је завршавао пре 20 година“, констатује Пророковић.

Он подсећа да је пре 20 година на Балкану био врло ограничен или готово никакав руски утицај, да није било ни економског ни политичког утицаја Кине, а да је Турска била „на броду САД“ и да се њена регионална политика искључиво спроводила у оквирима америчке глобалне стратегије. Такође, односи између ЕУ и САД су били идилични, а данас свега тога нема и „тешко ће било какве промене у кадровској равни донети нешто спектакуларно, како нама, тако и Сједињеним Државама“.

Без обзира што је Рикер провео годину дана као амбасадор САД у Ираку 2007/2008. године, Пророковић сматра да он није представник Холбрукове „булдожер дипломатије“, јер је „завртање руку“ било могуће кад су околности биле другачије.

„Каже Кисинџер: ’Дајте ми једну дивизију тенкова, па ћете видети како сам ја добар преговарач‘. Међутим, те околности су значајно промењене. Рикер је био и амбасадор у Македонији непуне три године (2008-2011), па не видим да је постигао некакве велике резултате. Сумњам да ће и овде бити некаквог ’завртања руку‘ и нешто другачијег приступа него што смо гледали претходних година, јер ипак је амерички утицај овде копнио“, наглашава Пророковић.

САД јесу и даље најважнији чинилац регионалне безбедности на Балкану, али њихов утицај ни изблиза није онолики колики је био пре три године, а камоли у периоду кад је за наш регион био задужен Ричард Холбрук.

„Тако да, претњи ће можда бити, посредних или непосредних, биће тих пропагандних акција где ће се Рикер представљати као Супермен који долази овде да реши ствар, али околности су такве да ја не видим да ће неких крупнијих промена бити“, истиче наш саговорник.

Једноставно, континуитет у који смо ушли ће се наставити, сматра Пророковић и додаје да САД имају два стратешка циља на Балкану. Први је да ометају изградњу „Турског тока“, односно да га спрече на сваки могући начин, а други је да покушају да угурају све балканске државе у НАТО.

На питање колико дуго би Рикер могао да остане на позицији помоћника државног секретара за Европу и Евроазију, Пророковић одговара да је то толико тешко прогнозирати и да ни у Вашингтону не постоји човек који би могао да дâ одговор на то питање.

„Рикер се одржао у америчким структурама као један од ретких са огромним искуством, али за њега има изазовнијих позиција од ове на коју би требало да дође и питање је да ли ће он америчкој администрацији затребати на неком другом месту, па ће га преместити, или ће се бавити нама у континуитету“, закључио је Пророковић.

Педесетчетворогодишњи Филип Рикер био је и портпарол Стејт департмента 2003. и 2004. године, а после тога четири године је био заменик шефа дипломатске мисије у Мађарској. По одласку са функције амбасадора у Македонији 2011. био је заменик помоћника државног секретара за Европу и Евроазију, а од 2013. године био је у америчкој дипломатској мисији у Милану. На функцију коју и даље обавља обавља Вес Мичел долази са места цивилног команданта Европске команде Војске САД.

За изузетне заслуге у јавној дипломатији, Рикер је 2003. године добио награду „Едвард Р. Мароу“.

rs.sputniknews.com

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.