ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Српски мора да се учи и на факултету

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Новости

ОДБОР за стандардизацију српског језика упутио је Конференцији универзитета Србије предлог да се на факултете уведе српски језик као обавезан предмет.

– Све је видљивија ниска језичка култура, чак и код факултетски образованих грађана. Такво стање је логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној и средњој школи и без изучавања српског језика на универзитету – наводи се у писму које је упућено КОНУС-у.

Одбор предлаже да учење српског језика на универзитетима траје најмање годину дана. Програме примерене профилу факултета урадили би представници факултета заједно са стручњацима са катедри за српски језик и Одбора за стандардизацију.

– Факултетско образовање не подразумева и функционалну писменост, што значи да студенти не знају начин типичне употребе језика у типичним ситуацијама, а све је већи број људи који директно учествују у комуникацији и не размишљајући о томе да ли су довољно образовани за то – наводе у Одбору.

Они сматрају да постоје факултети на којима је изучавање нашег језика – неминовно, па наводе:

– Српски језик није обавезан предмет чак ни на страним филологијама, где се образују будући професори и преводиоци, а сасвим изостаје на другим наставничким факултетима. Не изучава се на ненаставничким факултетима, где је као језик струке – практично неминован. На другој страни, студије новинарства, сценских уметности, о праву да не говоримо, незамисливе су, а реализују се, без изучавања и српског језика. Ово је разлог што и многи факултетски образовани људи врло слабо познају српски језик и што су, по правилу, функционално неписмени.

У Одбору кажу да је тешко схватити да су сви факултети схватили нужност да се на њима изучавају страни, а да познавање српског језика, који је свима примарни језик комуникације у струци и друштву – није важно.

Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, верује да ће се већина озбиљних људи сложити да се наш језик уведе на факултете и да ће то бити реализовано. Он као добар пример наводи декана Машинског факултета у Београду Радивоја Митровића, који је, иако са техничких наука, велики заговорник увођења српског језика на све факултете.

МАЊАК ПИСМЕНОСТИ У ЈАВНОСТИ

ТАНАСИЋ указује на веома низак ниво језичке културе у јавним наступима и напомиње да је некада само одређени број људи говорио и писао:

– А данас говоре сви, као да никакав животни успех нису постигли ако их нема у јавном простору. Што су мање писмени, више воле да говоре и верују да добро знају српски језик.

Новости

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.