„НОВОСТИ“: Хрвати спречени да нас уцењују

ИСКРА на Фејсбуку

РАМПА Европски посланици о годишњем извештају расправљају 28. новембра (Фото: Новости)

ГОДИШЊИ извештај о напретку Србије у Европском парламенту, известиоца Дејвида Мекалистера, биће представљен 28. новембра, док ће се посланици о овом документу гласањем изјаснити дан касније, сазнају „Новости“ у Бриселу. Такође, на усаглашену верзију нацрта извештаја, посланици појединачно неће моћи да подносе амандмане, већ ће то бити омогућено само представницима парламентарних група и известиоцу. На тај начин, спречава се покушај уцене неких од суседних земаља, зарад политичких поена за унутрашњу употребу.

– Амандмани са таквим појединачним садржајем немају шта да траже у годишњим извештајима – истиче наш извор из Европског парламента и наглашава да је Мекалистеров тим успео да се избори за компромисно решење.

Штавише, у његовом извештају се јасно и дословно истиче да билатерални спорови не би требало да имају штетан утицај на процес придруживања.

Хрватски посланици су покушали да и ове године у својим амандманима у нацрт извештаја унесу и питања као што су већа права за хрватску мањину у Србији, укидање универзалне јурисдикције Србије у процесуирању ратних злочина, или, чак, исплата ратне одштете Хрватској и БиХ. Ипак, ниједан од ових „предлога“ није прошао у усаглашеној верзији нацрта извештаја који је почетком овог месеца усвојио Спољнополитички одбор ЕП.

Амандмане на коначни текст сада више неће моћи да подносе појединачано, али ће то вероватно покушати преко парламентарних група. Ипак, наш извор нас уверава да, због постигнутог компромиса, постојећи нацрт не би требало суштински да се мења.

Када је реч о Косову, поводом дебата и расправа о могућем „прилагођавању границе“, укључујући и размену територија, наглашава се да етнички хомогене државе не би требало да буду циљ у региону. Ипак, наводи се да би било који будући споразум могао да буде прихватљив само ако буде узајамно усаглашен и узме у обзир укупну стабилност у региону, као и међународно право. То, практично, оставља могућност да за ЕП, уз наведене ограде, буде прихватљив и појам „разграничења“.

Такође, истичу се континуирана ангажованост Србије у процесу нормализације односа са Приштином и њена посвећеност у примени постигнутих споразума, као и покретање унутрашњег дијалога на предлог председника Вучића. Поновљен је позив да се напредује са пуним спровођењем преосталих споразума, укључујући и онај о енергетици, а наглашава се и важност формирања ЗСО. Тражи се и пуна сарадња истражних органа Београда и Приштине, као и међународна подршка, у тражењу убица Оливера Ивановића.

Траже се јачање реформских напора у области владавине права, нарочито при обезбеђивању независног и ефикасног судства, као и већа борба против корупције и организованог криминала где су постигнути неки резултати.

Поздравља се напредак у реформи јавне администрације и тражи њено даље јачање, како би постала политички неутралнија. Такође, истиче се озбиљна забринутост због ситуације у погледу слободе изражавања и независности медија, што треба да се приоритетно решава на ефикасан начин.

Похваљује се учешће у многобројним европским безбедносним мисијама и операцијама, али се изражава и забринутост због континуиране војне сарадње с Русијом и Белорусијом. Србија мора да усклади своју спољну и безбедносну политику са ЕУ, укључујући и унутар УН. Похваљује се управљање мигрантском кризом, али мора да се побољша заштита угрожених група. Поздрављено је усвајање кључних закона у вези са мањинским правима.

novosti.rs, Горан ЧВОРОВИЋ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.