НОВЕ ТЕНЗИЈЕ НА СЕВЕРУ: Албанци скупљају потписе за „Велику Митровицу“

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Tanjug / Сава Радовановић

Градоначелник Јужне Митровице најавио је петицију за обједињавање северне и јужне општине, уверен да ће на тај начин присилити Приштину да промени закон и српски део стави под своју управу.

Градоначелник Јужне Митровице Агим Бахтири не одустаје од идеје да споји Северну и Јужну Митровицу у један град после оставке четири српска градоначелника. Наиме, он је на седници борда директора Општине упознао извршну власт са одлуком коју је једногласно усвојила Скупштина општине 30. новембра, а којом је предложено Влади Косова да покрене поступак за измену Закона бр. Л-041 о административним границама општина у циљу уједињења Митровице.

Министарство за администрацију локалне самоуправе није тада дозволило да се усвојени закључак делегира централним институцијама, сматрајући то неправилним.

Због тога је Бахтири уз сагласност општинских директора, покренуо петицију која ће садржати стотине хиљада потписа грађана из свих крајева Косова са намером да се град Митровица поново уједини.

Да ли Бахтири може да оствари циљ и колико ова његова упорност ствара додатне тензије на северу Косова?

Милица Андрић, аналитичар и новинарка „Коссева“ из Северне Митровице, каже да је ова тема врло „жива“ у Јужној Митровици и додаје да се тамо верује да би „уједињен град“ могао да доживи стару славу, када је био напреднији од Приштине. Проблем је, додаје она, што такво расположење влада само међу албанском популацијом, а не и међу српском, као и то што Бахтири види себе на челу тог града.

„Што се тиче саме петиције и иницијативе она је у потпуности у супротности са процедурама и Законима, а пре свега са Законом о административним линијама између општина. Тај закон је један од такозваних закона од виталног интереса, који су дефинисани у косовском Уставу и њих није могуће мењати без дупле двотрећинске већине. То значи да од 120 посланика косовског парламента две трећине морају да гласају за измену тог закона, плус две трећине од 20 посланика мањина. Пошто у косовском парламенту има десет српских представника, за измену тог закона морало би да гласа свих десет представника других мањинских заједница и четири представника српске заједнице“, објашњава наша саговорница.

Ово, како наводи, није једини проблем. Андрићева подсећа да је иницијатива за спајање Јужне и Северне Митровице потекла само од једне, тј. албанске општине.

„Дакле, ово није заједничка иницијатива. Општина Северна Митровица није се огласила о овом питању, али лако је претпоставити да је против. На крају, то је један крајње недемократски потез, где 60.000 становника Јужне Митровице покушава насилно да промени административне линије суседне општине, у којој живи око 20.000 становника. Уколико би се закон изменио, онда би морали да се организују избори и да се формално бира нови градоначелник, јер не постоји никакав основ по коме би садашњи градоначелник Јужне Митровице аутоматски могао да постане градоначелник такозване уједињене Митровице“, објашњава Андрићева.

Што се тиче саме петиције, према њеним речима, и ту постоји процедура одлучивања. По закону, ако се прикупи 10.000 потписа, онда је Скупштина Косова дужна да разматра ту иницијативу, односно у обавези је да размотри да ли да мења закон или не.

„Али то не значи да ће се закон променити. Опет су потребни гласови припадника мањинске заједнице. Дакле, они могу да разматрају да ли то да ставе на дневни ред Скупштине или не, али то не значи и промену“, истиче наша саговорница.

Она у исто време каже да све ово у овом делу Косова непотребно диже тензије које су ионако већ довољно високе и не верује да ће до промена закона доћи. Бахтири је најавио да ће петиција за уједињење Митровице имати десете пута више потписа него што је потребно да би се нашла на дневном реду Скупштине Косова.

rs.sputniknews.com, Бранкица Ристић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.