НОВА ПОРУКА ИЗ БЕРЛИНА: Косовско питање није највећа препрека за Србију на путу ка ЕУ, већи изазов однос Србије према Русији!

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Берлин сматра да Србија има проблем у спољној политици. Улазак у Унију само са јасним међама, порука из Немачке.

Немачки посланици сматрају да Србија не може да седи на две столице

Косовско питање није највећа препрека за Србију на стази која је води ка европској породици. Од дефинисања српске границе, Немцима се као већи изазов чини однос наше земље према Русији.

Посланик ЦДУ у Бундестагу Тростран Фрај тако указује на то да је највећи проблем Србије у њеним евроинтеграцијама – спољна политика и, у нашем конкретном случају, односи са Русијом.

– Битна је сарадња унутар ЕУ у погледу безбедности и важно је да Унија све више наступа заједно према другим државама. У спољнополитичком погледу није могуће седети на две столице. То је једна од одлучујућих тачака – пренео је Фрај делегацији српских новинара која је боравила у Берлину, напомињући да је на крају интеграција свакако потребно и решење проблема између Србије и Косова.

И Милан Нич, сарадник Центра „Роберт Бош“ за централну и источну Европу, каже да, као и све друге државе кандидати, и Србија мора да се придружи спољној политици Европске уније, не само у одређивању према Русији, већ и према свим другим великим силама.

– Ако Београд каже да мора да буде посебан случај, онда је то сигнал да ако уђе у ЕУ неће поштовати заједничку политику – каже нам он, и додаје да било која држава која улази у ЕУ пред приступање мора да дефинише своју територију. Кипар је био изузетак и пример да таква ситуација не функционише.

Пошто се опекла са Кипром, Европа у друштво својих чланица више не жели да уноси проблеме са границама. И ово је, рекло би се, јединствен став немачке јавности, без обзира на то ко вам је саговорник – посланик Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), његов колега члан Бундестага из редова Социјалдемократске партије (СПД) или невладин сектор.

Столица у Уједињеним нацијама

ОД саговорника нисмо чули шта би у пракси могло да буде решење питања Србије и Косова. Незванична процена дела немачког невладиног сектора јесте да се од Србије неће тражити признавање Косова, али хоће прихватање „де факто“ ситуације на терену. И свакако – столица у Уједињеним нацијама.

Јосип Јуратовић, посланик СПД у Бундестагу, уверава нас да Немачка жели да убрза процес приступања читавог региона у ЕУ. Али не по сваку цену.

– Не може се без добросуседских односа. Те проблеме не можемо уносити у ЕУ – јасан је Јуратовић. – Зато питање граница мора бити решено. Чуо сам ту тезу, да би проблем Србије и Косова могао бити решен попут Источне и Западне Немачке. Ми о томе нисмо дискутовали. Та теза је једна од могућности, али је морају прихватити и Србија и Косово. То мора бити нека врста договора. Србија не мора да се одрекне Русије, ни ми се не одричемо. Гајимо наду да ће се тамо формирати систем који ће поштовати сва људска права. Ми тражимо у Русији партнера, и нормално је да ће и Србија имати право на то.

intermagazin.rs, Вечерње новости

1 коментар

  1. Зоран Матијевић каже:

    Покојни ђед ми говорио „Чувајте се дијете „Латина“, гори су од Турака.“ Са речи „Латини“, описао је данашњи запад. Та количина лицемерства, није замислива нормалном човеку.
    Питам се да ли постоји Србин који ће издати Русију зарад пријатељства са душманима.
    Ако се такав појави нека га стигне Лазарева клетва.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.