Председник Николић позвао је у петак папу Фрању, током сусрета у Ватикану, да посети Србију, уз ограду да о томе треба да се изјасни и Српска православна црква – сазнају „Новости“.
Тиме је шеф државе, у директном разговору са поглаваром Римокатоличке цркве, оснажио свој позив који је пре више месеци упутио писмом.
Ово је можда и најважнији детаљ Николићеве посете Ватикану, уз чврст став папе, који је пренео нашем председнику, да Света столица неће признати једнострано проглашену независност Косова. Папа Фрања је пренео првом човеку Србије и да се са канонизацијом контроверзног кардинала из доба НДХ, Алојзија Степинца – неће журити.
Николић је током сусрета папи објаснио и због чега се Београд противи пријему Косова у Унеско.
– Човек који мири многе људе и религије у свету овде је непомирљив у ставу да Римокатоличка црква остаје потпуно чврста по принципу непризнавања једнострано проглашене независности КиМ – изјавио је Николић после састанка са државником Ватикана.
Он је додао да папа Фрања брижно и помно прати све што се дешава на КиМ и да зна колики је прогон хришћана и римокатолика био на Космету:
– Папа Фрања зна и колико римокатолици имају могућности да у Србији упражњавају своју веру, обичаје, традицију и културу. Зна како изгледа данашња Србија и потпуно је спреман на сарадњу са њом.
Николић је папу упознао са историјом српске баштине и историјом хришћанства на КиМ, манастирима које су подизали наши владари, као и са катастрофом која се догодила 2004. године:
– Предао сам му записе и рекао да је то наше, да смо то ми и да не постоји начин да се тога одрекнемо и да то признамо. Папа Фрања се апсолутно сложио.
Када је реч о канонизацији Степинца, план је да се ускоро успостави мешовита комисија СПЦ и Римокатоличке цркве, која би разматрала историјске чињенице о његовој улози током Другог светског рата.
– Рекао сам папи да је улога Степинца била веома лоша. У најмању руку није смео да ћути када неко убије више од милион грађана само зато што нису католици.
Како је за „Новости“ пренео Иван Мркић, Николићев саветник за спољну политику, разговор председника и папе био је крајње неконвенционалан и најмање протоколаран:
– Било је речи о могућем доласку папе у Србију. Настојаћемо, и ми и Ватикан, да се поређају све претпоставке како би посета могла да се реализује, надамо се, у време понтификата папе Франциска.
После сусрета са папом, Николић се у Риму састао са својим колегом Серђом Матарелом, који је оценио да је понашање Србије у избегличкој кризи пример целој Европи. Навео је да је Италија спремна да помогне у отварању првих поглавља у преговорима са ЕУ.
Николић је рекао да би Србија, која је мост између Русије и ЕУ и Кине и ЕУ, могла да буде мост између Руске православне цркве и Римокатоличке цркве.
– Мислим да је ова посета, иако једном одложена, добро припремљена и служи као припрема да дођемо једног дана и до тога да односи између Србије и Хрватске гарантују да и поглавар Римокатоличке цркве и патријарх Иринеј могу да се сретну и у Београду, Суботици, Призрену…
Председник Николић поклонио је папи и Ватиканској библиотеци књиге „Хришћанско наслеђе КиМ“ и фототипско издање Душановог законика, док је папа као дар спремио златну медаљу израђену поводом треће године откако је изабран, као и књигу „Кроз историју медаља испричана историја понтификата“ чији је аутор. Српски шеф државе састао се и са државним секретаром Ватикана Пјетром Паролином кога је одликовао Орденом Републике Србије на ленти, за истакнуте заслуге у учвршћивању пријатељских односа Србије и Свете столице.
Тагови: Ватикан, ЕУ, Кина, Папа Фрањо, Русија, СПЦ, Томислав Николић