МИЛО ЛОМПАР: Потенцијални сусрет преговарача са Трампом симболички знак договора

ИСКРА на Фејсбуку

(Мило Ломпар) фото: искра

Уколико се преговарачи Србије и Косова током боравка у Вашингтону сретну са америчким председником Доналдом Трампом, на овај или онај начин, у ходнику, тоалету или соби за послугу, мени се чини да би то могао бити симболички знак да је договор причвршћен, изјавио је професор Филолошког факултета Мило Ломпар.

Он, ипак, не верује да ће тог дана бити нешто учињено, али напомиње да је америчкој страни, у овим месецима предизборне кампање, важно да се тако нешто наговести.

Ако кампања стигне тамо до јесени, тај улог бива мањи, оценио је Ломпар у серијалу разговора Агреман и додао да агенду америчке политике не интересује много ни косовско, ни српско питање.

Суштина је да је то руско питање, указао је он и предвидео да политички утицај Русије у Београду био знатно смањен, ако би се споразум постигао и ако Москва на њега пристане, без употребе вета.

Ломпар је протумачио да западне и америчке снаге питање Косова стављају у фокус спољне политике Србије.

Према његовом уверењу, тешко да би нека друга политика, осим оне која се водила после потписивања Бриселског споразума, изазвала „овако благе и млитаве реакције“ на недемократске услове живота у Србији и катастрофалне услове у којима се избори одвијају.

Западни, или амерички чиниоци су прагматични, они жмуре на те чињенице, јер рачунају да само једна овако ауторитарна власт, која има национални префикс, а у бити не спроводи националну политику, може да обави посао за који су они највише заинтересовани, предочио је Ломпар.

Он сматра да актуелна власт озбиљно схвата европске интеграције као стратешки циљ земље и да је преузела политику претходне власти, али то чини другачијим методима, а методи доста говоре о власти.

Верујем да они заиста то желе, али то чине на начин који је потпуно непримерен идеји ЕУ, указао је Ломпар.

Ако овако уређујете друштво, ако оно изгледа овако ауторитарно, овако недемократски, са јавним насиљем, вербалним, а често и физичким, ви не можете говорити да та земља задовољава елементарне критеријуме демократског живота, упозорио је Ломпар.

По понашању, како је оценио, они на то не помишљају, а по ономе што говоре, мисли да на то рачунају.

Ломпар је истакао да је Александар Вучић, изјавом на почетку пандемије корона вируса о недостатку европске солидарности, говорио истину, јер је указао на унутрашњу слабост ЕУ на почетку кризе.

Када је реч о стратешком окретању Кини и Русији, Ломпар мисли да је Кина само флоскула да се на неки начин стави у сенку руска помоћ.

Како је објаснио, кључни проблем за садашњу политику је косовско питање, а кључ држи руски вето у Савету безбедности.

Мени се чини да у одмицању од Русије, треба тражити неку врсту алтернативе којом би могло да се понуди решење за Косово, којим би Русију учинили мање важним фактором, образложио је Ломпар.

Европска унија је у тој ствари била мета оправдане критике. Председник Републике има обичај да из сваког садржаја преузима шта му одговара, рекао је Ломпар, па му један дан одговара да је евроскептик, а наредног дана еврофанатик.

Ниједно, ни друго у суштини није искрено, искрена је само његова жеља да буде на власти, истиче Ломпар.

Говорећи о последицама пандемије корона вируса на глобалне односе, он је оценио да је та криза највише показала слабости ЕУ.

Његово лично мишљење је и да се на делу видела фундаментална неспособност Немачке да буде водећа сила Уније.

Немачка је демонстрирала малограђански себичлук, који је хендикепира као вођу европских нација. Мени је из ове кризе главни утисак да Немачка није случајно претрпела неуспехе у 20. веку, када је хтела да буде предводник европских народа, закључио је Ломпар.

Стање ствари/Фонет/Правда

1 коментар

  1. Neko каже:

    Svaka cast profesore!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.