Косово (ни)је услов за ЕУ: Овако су говорили наши западни партнери

Одлуком амбасадора држава чланица ЕУ ажуриран је текст заједничке позиције за поглавље 35 које се односи на питање Косова и Метохије. Овим ће признање независности постати званичан услов да Србија постане чланица Европске уније.

Међутим, када су почели званични преговори са Бриселом, питање признања тзв. Косова није било услов, макар су тако годинама говорили комесари за проширење ЕУ.
Једино што се отворено тражило од Србије била је сарадња са Хашким трибуналом.

Комесар за проширење ЕУ Оли Рен говорио је да су евроинтеграције Србије и питање статуса “Косова” два одвојена процеса, прецизирајући да у том смислу за даљи пут ка ЕУ није услов прихватање мисије Еулекса.

“Мој циљ је да се избегне било какво повезивање приближавања Србије Европској унији и статуса Косова. Надам се да ће и остали то тако посматрати. Али, очито су то политичке одлуке које ће имати одјека”, говорио је Рен 2009. године.

Приликом посете Београду исте године, тада потпредседник САД, а данас председник Џозеф Бајден рекао је да је дошао у Србију са јасном поруком да Вашингтон снажно подржава чланство Србије у ЕУ.

“САД не очекују од Србије да призна независност Косова. То није предуслов за нашу подршку Србији да постане део ЕУ. САД ће наставити да инсистирају да Срби на Косову добију највећу могућу заштиту и очекује од Србије да на Косову сарађује са ЕУ и другим међународним факторима”, рекао је Бајден.

И високи представник Европске уније Хавијер Солана 2009. године говорио је да осим пуне сарадње са Хашким трибуналом, нема других услова у процесу евроинтеграције Србије.

“Признавање независности Косова и чланство у НАТО-у нису предуслови за то да Србија постане чланица Европске уније”, тврдио је Хавијер Солана у интервјуу за Б92 2009. године.

Србија неће бити условљена признањем тзв. Косова, говорио је шеф француске дипломатије Бернар Кушнер приликом посете Србији 2010. године.

“Не постоји предуслов који би био постављен Србији да призна независност Косова и да постане члан Европске уније. Али, постоји неопходност да се те две ствари одвијају паралелно. И да се ради на проналажењу компромиса”, рекао је Кушнер.

И следећи комесар ЕУ за проширење Штефан Филе уверавао је Београд да признавање независности тзв. Косова није услов за добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

“Добро је познат став Европске комисије да признање Косова није званичан услов у процесу европских интеграција Србије”, рекао је Филе 2011. године.

Тек 2017. године на састанку европског комесара за проширење Јоханеса Хана и тадашњег председника Србије Томислава Николића речено је да Србија са нерешеним статусом “Косова” неће бити примљена у ЕУ, међутим, ни тада признање независности тзв. Косова није био званичан захтев Брисела.

Подсетимо, на међувладиној конференцији, Београд и Брисел потписали су 2014. изјаве и преговарачки оквир у којем је у 49 тачака дефинисано шта све Србија мора да испуни како би постала чланица ЕУ.

Наведена је тачна процедура, као и ко све учествује у преговорима о чланству, али је остављена резерва да се преговарачка поглавља не морају отварати по нумеричком редоследу.
Питање Косова и Метохије у преговарачком оквиру нашло се у поглављу 35. насловљеном са “остала питања”. Занимљиво је да је у заједничкој позицији ЕУ о споменутом поглављу 35 из 2014. “Косово” означено звездицом и ни у једном документу није тражено да Србија призна његову независност.

Сада ће то бити промењено, а питање је да ли Брисел има право усред преговора да измени преговарачки оквир.

У документу потписаном 2014. у Бриселу наводи се да Европска комисија током читавог процеса, уз поштовање правила и процедура, “може да ревидира мерила”, укључујући и споменуто поглавље 35. које регулише процес нормализације односа Београда и Приштине.

Дакле, формално Брисел има право да укључи Охридски споразум у преговоре, уз сагласност свих чланица ЕУ.