ИЗЛОЖБА ПОВОДОМ 100 ГОДИНА ОДБРАНЕ СРБИЈЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Синуће слике са тавана

Војници из Трудова у Дрездену

У част 100-годишњице одбране Србије у великом рату Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо.

Ратници у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе – мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у Новој Вароши. Цео век после Солуна трећепозивци, регрути, добровољци у прекобројним пуковима и старовлашке комите подсећаће поколења на време смрти, албанску голготу и васкрс Српске војске.

Пожутеле слике из скривница на таванима и у дрвеним сандуцима, као и записи у архивама, где су нажалост, нашим грехом и немарношћу остављени, угледаће светлост дана на изложби у одељењу Завичајног музеја града под Златаром 1. новембра ове године. Светковина је поводом Дана општине и у част 100-годишњице одбране Србије у Великом рату.

Да би се исправила неправда према онима који су своју дужност часно испунили – на бојном пољу било је 2.000 војника и око 1.200 погинулих или умрлих у логорима и као жртве терора и окупације, Народни музеј из Ужица позвао је пре неки дан грађане да за изложбу дарују експонате и сведочанства предака. Затражена је и подршка завичајних хроничара, власника приватних збирки…

Албанска споменица Милоја Бјелића из Рутоша / Комита Видосав Марјановић

– Потребна су нам документа, фотографије и друга грађа: војне легитимације, Албанске споменице, одликовања, потврде о заплени имовине, документа или фотографије које на било који начин сведоче о привредном стању у Новој Вароши у периоду рата (школство, здравство, штампа), лични предмети (марамице, пешкир, есцајг, војничка писма), слике учесника рата, војнички предмети – каже Славица Стефановић, директор Народног музеја у Ужицу.

У једној од најстаријих зграда у центру града, саграђеној 1908. године за потребе турске управе, пре шест година отворен је Завичајни музеј са четири поставке, од праисторије до Великог рата, а до 1. новембра обогатиће се збирке.

– Министарство културе и информисања Србије одобрило је средства за адаптацију дела простора и опремање спомен-собе посвећене војводи Петру Бојовићу и Великом рату. Народни музеј преузима обавезу да све предмете који буди изложени у сталној поставци достојно репрезентује, а имена дародаваца видно истакне – подсећа Стефановић.

У Ужицу кажу да су за припрему спомен-собе и изложбе ангажовали тим историчара и музејских саветника у коме су, поред Станојке Миливојевић и сарадника у овој установи – Радивоје Бојовић из Музеја у Чачку, Анђелија Радовић из Војног музеја и архитекта и дизајнер Игор Степанчић из Београда.

Јован Томашевић, Радиша Гојгић

– Део сведочанстава о ђеду Арсенију Бучевцу (1885-1954), међу којима је и Карађорђева звезда, узела је родбина и затражићу да врате огњишту коме припадају. Најближи потомци одлучиће шта ће поклонити Музеју – каже Александар Бучевац, унук солунца из Бистрице, једног од 16 носилаца Карађорђеве звезде из нововарошке општине.

Заборав и трагови

УЗ залагање да се негује култура сећања и памћења, у Удружењу потомака ратника Србије 1912-1918. указују:

– Из цркве Св. Тројице у Новој Вароши пре седам-осам година изгубио се траг читуљи са 342 имена погинула или умрла ратника? Тражимо и да се нађу сведочанства о забрани употребе ћирилица, те подаци о страдању села, броју ратне сирочади… Нема податка о дану ослобођења Нове Вароши 1918. године, у завичају не знају ко је био Коста Борисављевић, који је напустио службу у Белој кући (био секретар председника САД Хувера) и на Солунском фронту носио заставу Добровољачке дивизије?!

Реплике експоната 

На славног земљака војводу Бојoвића овде подсећа само једна фотографија, а пошто су Варошани увелико закаснили у прикупљању грађе, радиће се реплике експоната који ће сведочити о ратничком путу дуго година заборављеног команданта Прве армије и начелника Врховне команде, који је под заставом отаџбине провео 46 година.

Д. Гагричић, Новости
?>