Годишњица ослобођења Београда: Како је пре 82 године сломљена немачка одбрана уз помоћ Црвене армије

Пре 82 године, 20. октобра 1944, снаге совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) ослободиле су Београд после вишедневних жестоких борби. Током Београдске операције погинула су 2.944 припадника НОВЈ и 960 бораца Црвене армије.

Београд су немачке снаге окупирале априла 1941. године, а под окупацијом се налазио пуне три и по године.

Београдска операција, акција ослобођања главног града Србије и Југославије, била је кључна у процесу ослобађања Југославије, како војно стратешки, тако и политички пошто је ослобађањем Београда одређена и судбина Југославије, односно питање власти.

На тло окупиране Југославије совјетска Црвена армија ступила је у складу са претходно постигнутим споразумом, у Москви, септембра те 1944. између совјетског лидера Стаљина и Јосипа Броза Тита.

Немци су претходно Београд утврдили, опредељени да га одлучно бране, у нади да ће зауставити даљи продор Совјета, уз такође важно обезбеђење извлачења њихових трупа са југа, из Грчке. Стога су се, одмах пошто је Београд ослобођен, немачке формације утврдиле у Срему где су жестоке борбе настављене месецима, све до средине априла наредне 1945. када је Сремски фронт пробијен. Важан стратешки положај Београда био је такође разлог да немачка Команда Југоистока односно од августа 1943. Армијска група Ф, буде смештена у њему.

Београдска операција, односно ослобађање града октобра 1944. започело је артиљеријском припремом, жестоким дејствима Совјета на град, с циљем слабљења немачког отпора.

Град је иначе знатним делом претходно разорен, почев од немачког бомбардовања априла 1941. преко низа савезничких разарања из ваздуха, током 1944. укупно у 11 наврата, од чега најразорније на Ускрс 16/17. априла 1944. године.

Совјетским ослободиоцима заповедао је генералВладимир Жданов, док је снагама НОВЈ током Београдске операције командовао генерал Пеко Дапчевић, подсећа Танјуг.

Ослободиоци су ободе града запосели током ноћи 13/14. октобра, када су Совјети распоредили артиљерију уперену према граду на Авали. Прилази Чукарици, као и Жарково или Раковица ослобођени су 14. октобра.

Тог дана, у послеподневним сатима 14. октобра, уследио је заједнички напад на Београд Црвене армије и снага НОВЈ.

Из правца Чукарице пут Савског пристаништа био је један смер наступања ослободилаца. Током првог дана и ноћи ослобођени су Бањица, Дедиње, Топчидер, као и Дунав станица на источном ободу урбане зоне. Појединим јединицама НОВЈ и Црвене армије успело је да се истог дана пробијудо Мостара и Славије.

Други правац наступања ослободилаца био је од Топчидера на центар, ка улици Краља Милана. Жестоке борбе вођене су притом на простору улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле, највероватније највише с циљем обезбеђења Савског моста.

Постојао је такође правац ослобађања од Бањице преко Дедиња према Крунској улици.

Од истока, једна колона ослободилаца кретала сениз Булевар краља Александра пут Душанове улице на Дорћолу.

До Трга републике, заправо здања Народног позоришта, ослободиоци допиру у поподневним сатима 16. октобра, да би зграда националног театра коначно била ослобођена током наредног дана.

Одлучан отпор немачких окупационих снага посебно је био жилав на прилазима Сави, због обезбеђења узмака пут Земуна у Срем.

Стога су оштре борбе вођење на падини од Теразија испод хотела Москва према Сави. Готово истоветна је била ситуација око Шећеране на Чукарици, такође због прилаза реци.

Паралелно, немачке снаге су имале артиљеријску подршку са Бежаније, из Срема, па и са Аде Циганлије.
Немци су контранападе покушавали све до 18. октобра. Истовремено, утврђивање њихових снага у Срему, односно обликовање потоњег Сремског фронта, увелико је било у току.

Заставу нове Југославије партизан Миладин Петровић поставио је 19. октобра предвече, на врх облакодера „Албанија“ на Теразијама, у то време највишу зграду у Београду.

Постављање заставе нове Југославије у најужем средишту града означила је ослобађање, односно пораз мрских окупатора. Тада је заузет и хотел „Москва“ на Теразијама као и главна Железничка станица у дну Немањине, на Савском тргу. Током ноћи 19/20. октобра уследио је бег немачких јединица, при чему су и даље жестоко брањени прелази преко Саве, мост, а такође из стратешких разлога тврђава, Калемегдан.

Пред зору те ноћи ослобођен је и Калемегдан, чији је горњи град претходно увек био искључиво војна зона.
Савски мост је претходно миниран с намером да буде дигнут у ваздух пошто се немачке трупе повуку. Ослободиоци су га заузели ујутро 20. октобра.

Према совјетским изворима, експлозив на Савском мосту демонтирали су припадници Дунавске флотиле Црвене армије, а капетан Григориј Орхипенко одликован је за тај подвиг.

Ипак, то не искључује могућност да су претходно пресечени каблови за активирање експлозива. Према једној верзији, то је учинио учитељ Миладин Зарић, док се према другој заслуга приписује Земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу.

У Београду је, по повлачењу немачких снага, остало нешто прикривених припадника немачких формација, посебних јединица, с циљем диверзантских дејства у позадини, који су убрзо неутралисани.

Ослобађање Земуна уследило је 22. октобра. Линије немачког утврђивања у Срему, на потезу Сремског фронта, коначни облик добиће углавном дуж простора раздвајања српске и хрватске етничке већине.

Јосип Броз Тито у ослобођени Београд долази из Вршца, где се налазио током Београдске операције, пошто су све војне операције окончане. Питање политичког расплета у Југославији по ослобођењу тиме је решено, а на основу Споразума Тито – Шубашић.

Поводом десетогодишњице ослобођења, 20. октобра 1954. насупрот Новог гробља отворено је Спомен гробље ослободиоцима Београда.