„Гаранти безбедности“: Зашто НАТО и КФОР не занима везивање Србина Ненада Рашковића за дрво?

Getty © Pierre Crom

KФОР нема мандат за спровођење закона, тако да нећу коментарисати појединачне наводе који су у надлежности институција на „Kосову“. Наша мисија наставља да блиско сарађује са безбедносним организацијама на „Kосову“, укључујући „косовску полицију“, у складу са највишим оперативним стандардима и принципом правичног и равноправног третмана свих заједница. Овако је у интервјуу за „Косово онлајн“, заменица генералног секретара НАТО Радмила Шекеринска одговорила на питање „које мере предузима КФОР на Косову како би се осигурала безбедност српске и других мањинских заједница“, пошто су припадници тзв. КПС „оптужени за примену прекомерне силе према старијем Србину“.

За патњу и бол Србина Ненада Рашковића из Дрена крај Зубиног Потока, за његов вапај из болничког кревета – „Ја више не знам шта да радим“, чињеницу да је био везан за букву и гуменим цревом пребијен скоро до смрти, за страх њега и његове породице, супруге, деце, на овај начин и званично, затворена су и врата НАТО-а у Бриселу, јер, Боже мој, КФОР нема мандат.

Претходно, за Ненадову патњу неми су остали и Еулекс, и западне амбасаде по Приштини, и земље Квинте.

Јасан одговор шта Срби у сличним ситуацијама могу да очекују у будућности и порука „косовским специјалцима“ да, у ствари, по јужној српској покрајини могу да чине шта хоће.

Уместо конкретних одговора, гомила флоскула из интервјуа – „КФОР ће остати гарант“, НАТО неће дозволити да дође до „безбедносног вакуума у региону“, „свака промена присуства KФОР-а спроводи се постепено, транспарентно и на основу процене безбедносне ситуације“, „КФОР се постепено прилагођава ситуацији на терену“, итд, итд.

НАТО, наставила је Шекеринска, „наставља да подржава дијалог Београда и Приштине“. Заменица генералног секретара није рекла да је једини пожељан резултат дијалога признање тзв. Косова од стране Србије, али то се ваљда подразумева.

Упозната је са пресудом Специјализованих већа у Хагу, али је одмах, у следећој реченици истакла да су у НАТО упознати и са чињеницом да је „одлука подложна жалби“, те да, да се закључити, Албанци на Косову не би требало много да брину, јер, то што је судија Чарлс Смит Трећи пресудио са колегама, може бити и промењено.

„КФОР остаје фокусиран на обезбеђивање слободе кретања за све људе“, рекла је још Шекеринска.

Случај Мирослава Гуџића кога су Албанци пре коју недељу јурили колима, а онда у амбуланти у Доњој Гуштерици где је покушао да се склони пребили и њега и медицинску сестру која је покушала да га заштити, наравно није у мандату КФОР-а.

Као ни случај Бојана Здравковића из Паралова. Њега су на прелазу Бела Земља ишамарали албански полицајци, јер је са дементним оцем кренуо у Бујановац по лекове, стричевом „ладом“ за коју није имао овлашћење.

Што се тиче српске заједнице, за миран сан Срба по Космету, заменица генералног секретара НАТО поручила је да KФОР „задржава снажно и видљиво присуство, посебно на северу Kосова, и да блиско сарађује са косовском полицијом и Еулексом“.

Срби не треба да брину јер, када је реч о главном мосту на Ибру и манастиру Високи Дечани, „свака промена присуства KФОР-а спроводи се постепено, транспарентно и на основу процене безбедносне ситуације“.

Према њеном мишљењу „деценије мира не смеју се угрозити“, „дугорочна стабилност зависи од тога да све стране изаберу дијалог и сарадњу уместо насиља“. За оно мало Срба што је остало по Косову и Метохији преостало је само да се питају како да изаберу „сарадњу уместо насиља“ када се насиље на КиМ спроводи само на њима, када годинама и деценијама уназад са Космета нема вести да је неки Србин малтретирао неког Албанца.

Уместо тога, Србима на Космету порука да је „посвећеност НАТО очувању регионалне стабилности непоколебљива“, да је „KФОР  адекватно позициониран и остаје у потпуности усмерен на спровођење свог дугогодишњег мандата Уједињених нација, заснованог на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН из 1999. године!“.

Уместо одговора на питање како после крвавих леђа Ненада Рашковића заштити друге Србе од сличне опасности, одговор Шекеринске да НАТО – „оптимизује распоред и присуство KФОР-а као резултат постепеног побољшања безбедносне ситуације на терену“. Срби са друге стране, као и званични Београд, недељама уназад понављају да на КиМ никад није било горе, да се осећају небезбедније него и за време Погрома 2004. године.

За утеху Србима и одговор да „генерал-мајор Улуташ одржава блиске контакте са свим главним саговорницима у институцијама на Kосову, међународним организацијама и Оружаним снагама Србије“, а Шекеринска очекује да ће се то наставити и под руководством новог команданта KФОР-а, генерал-мајора Роберта Вергорија.

Што се тиче повлачења припадника КФОР-а са главног моста на Ибру, појашњења ради, Шекеринска говори о „постепеном преласку са сталног присуства“ у складу са „побољшањем безбедносне ситуације на Косову„.

Kада је реч о манастиру Високи Дечани, „посвећеност KФОР-а његовој безбедности и безбедности околних заједница остаје чврста“, а „интеграција косовске полиције у безбедносну структуру у манастиру представља постепен процес заснован на условима на терену“.

Срби да не брину, „одлука о потпуном повлачењу припадника KФОР-а из манастира Високи Дечани биће донета у Северноатлантском савету, главном телу НАТО за доношење одлука“, односно на месту где се одлучивало и о бомбардовању Србије,о количинама бомби и радиоактивног уранијума који ће бити бачени на Србе у пролеће 1999. године.

На констатацију да су многи Срби напустили Косово и Метохију током последњих пет година, те шта препоручује српској заједници, Шекеринска вели да „НАТО подржава мир и стабилност на Западном Балкану“ те да њихова „посвећеност остаје снажна и данас“.

Понавља и да је пут ка трајној безбедности на тзв. Kосову „политички“.

О ЗСО, обавези коју је тзв. Косово преузело пре деценију ни речи. Као ни о чињеници како се то догодило да упркос „побољшању безбедносне ситуације“ нема повратка Срба на КиМ, да се од 220.000 вратило њих пар десетина или стотина и да они једва преживљавају. О рушењима српских кућа и викендица по Газиводама без правоснажних пресуда, о рушењима српских гробаља, о 20 посто Срба који су се последњих година под притисцима иселили са Космета, такође ни речи.

Укратко још једна порука Србима да НАТО нити је био нити ће бити црква у којој се могу молити.