ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ: Исти производ а различит квалитет за Источну и Западну Европу

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: РТС

Анализа низа прехрамбених производа купљених у супермаркетима у неколико чланица Европске уније показала је да се квалитет производа разликује. Европска комисија препоручила је чланицама како да се боре против двоструког стандарда у прехрани, а сада је одлучила да покрене нови метод тестирања како би се упоредио квалитет производа познатих марки. Први резултати, како је најављено, биће саопштени до краја године.

Исти производ, амбалажа, декларација, цена, али не и квалитет. Многи производи који долазе на наше тржиште знатно су лошијег квалитета од оних који се продају у западним земљама Европске уније. Са истим проблемом сусрећу се и Мађари, Бугари, Чеси, Словаци, Румуни.

„Постоје читави производни погони исте производне марке и истог производа који је касније пласиран на источноевропско и западноевропско тржиште. Најчешће су у питању кондиторски производи и различита хемијска средства“, каже Никица Јовановић из Националне организације потрошача Србије.

Наши држављани који купе исти производ на Западу и у Србији, јасно виде разлику у квалитету. Она се може препознати и по деклерацији. Ако је упутство написано на хрватском, македонском, или бугарском језику, та роба је лошијег квалитета, од оне исписане на шпанском, француском или немачком језику.

Познати светски произвођачи тврде да производе само прилагођавају различитим различитим локалним тржиштима.

„Овде у Европској комисији су одлучили да на то реагују и најавили су прошлог месеца серију законских предлога које ће омогућити националним властима да спречавају такву праксу различитих квалитета за исте производе у различитим земљама Европске уније. Треба подсетити да је пракса различитих састојака и рецепата прехрамбених производа заправо легална по садашњим правилима, али Европска комисија процењује да да пракса није фер и да то представља неку врсту неоправданог трговинског понашања“, наводи дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Једно од решења је спровести истраживање.

„Ми смо као удружење потрошача вољни да споведемо истраживање и да анкетирамо потрошаче и да коначно изађемо са конкретним резултатима. За сада имамо само те претпоставке и угледамо се на друге земље које су обавиле то истраживање“, наводи Никица Јовановић.

Највећи проблем је обезбедити финансијска средства.

„Министарство пољопривреде издваја средства буџетска за наредну годину у смислу мониторинга и плана, у смислу на који начин радимо и контролишемо, са једним јасним и основним циљем – производ који се налази на рафовима у Србији мора бити безбедан и квалитетан на онај начин како то прописују наши прописи. Што се тиче организације потрошача, ми смо и сада на вези по овом питању са њима, размењујемо своја искуства и пратимо шта се дешава у Европи“, истиче Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције Министарства пољопривреде.

У Србију роба лошијег квалитета углавном стиже из Румуније, Бугарске, Мађарске и Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе.

РТС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.