Деценија од смрти омиљеног патријарха српског Павла: „Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље“

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Раде Прелић

Данас се навршава десет година од смрти најомиљенијег у народу, патријарха српског Павла.

Данас ће у Манастиру Раковица гдје је сахрањен и Кућинци, селу у Славонији у коме је рођен бити служене литургије.

Дан раније у Кучинцима освештана је обновљена црква Светих апостола Петра и Павла у којој је патријарх Павле крштен.

Храм Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима подигнут је пре 270 година и тај јубилеј , као и 800 година аутокефалности СПЦ биће обележени у епископији пакрачко-славонској дводневним скуповима.

Матија Бећковић о патријарху

,,Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а чуо се даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико није лакше ходио земљом, а да је оставио дубље трагове. Нико није био мањег раста, а да се видео са веће даљине. Отуда ни више људи, ни веће тишине на Његовом погребу!“

Патријарх Павле који је у народу омиљен због скромности и истинољубивости, био је 44. српски патријарх и преминуо је у 95. години 15. новембра 2009. године. На дан сахране, су на путу од Саборне цркве гдје је тијело било изложено до порте манастира Раковица испратиле стотине хиљада вјерног народа.

Епископ Павле, рођен као Гојко Стојчевић, именован је за 44. српског патријарха почетком децембра 1990. године, чиме је на трону Светог Саве наследио патријарха Германа.

Патријарх Павле бавио се и научним радом, међу објављеним делима су „Монографија о манастиру Девич“, беседа „Живот по Јевандељу“ и „Молитве и молбе“.

У његово време основана је Академија СПЦ за уметност и конзервацију, враћена је веронаука у школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Његова лична библиотека припала је фонду Библиотеке српске патријаршије, има статус културног добра и чува се у конаку манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Рођен је 11. септембра 1914. у селу Кућанци, Доњи Михољац, у породици земљорадника. У родном месту у Славонији завршио је основну школу, а нижу гимназију у Тузли.

У Шестој мушкој гимназији у Београду коју је похађао ванредно да би могао да упоредо упише и Медицински факултет, положио је испит зрелости.

Шесторазредну богословију завршио је у Сарајеву 1936, а Богословски факултет у Београду, где је претходно завршио и две године Медицинског факултета.

Други светски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избеглица налазио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљаци од 1944. као вероучитељ за децу у избеглиштву.

Одатле је из здравствених разлога отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чацка и Горњег Милановца, где је остао до 1945. и одлучио да се посвети монашком животу.

Замонашио се у манастиру Благовештење у Овчарско-Кабларској клисури.Службовање у Епархији рашко-призренској посветио је и обнови цркава и манастира а посебно монашког живота.

Богословски факултет доделио му је звање почасног доктора богословља.

И у Лепосавићу биће одржана литургија поводом упокојења патријарха Павла

in4s.net

1 коментар

  1. Божидар Шкобић каже:

    БРАТУ
    (Патријарху Павлу)

    Кад видиш да неко невољу савлада
    и туђем добру се радујеш к’о своме:
    Како мало треба да осјетиш срећу
    и сав свој живот посвећујеш томе.

    Анђео Божији као да крилом
    одагна све бриге и страховања,
    кад видиш да људи живе у миру
    и искрено поштују Божија давања.

    Продорног ока и неустрашива срца,
    Као Соко, симбол узлета – висине,
    Пастир бдије над стадом својим
    и за сигурност његову брине.

    И дијете када мирно спава
    у сан му Анђели долазе,
    а кроз живот уз благослов
    Божији пастири на њега пазе.

    А има ли ишта љепше и часније
    у кратком световном животу том,
    него да се сав посветиш:
    Да чуваш и градиш Божији дом!

    Божидар Шкобић
    Вишеград, 2006.године.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.