ЦВИЈЕТ ФЕНИКС: Наталијина рамонда -симбол велике побједе Србије у Првом свјетском рату

ИСКРА на Фејсбуку

Наталијина рамонда (Фото: lepaisrecna.rs)

Цвијет Наталијина рамонда, назван по краљици Наталији Обреновић, симболизује Дан капитулације Њемачке у Првом свјетском рату у Србији.

Овај њежни цвијет познат је по својој невјероватној издржљивости и под надимком „цвијет феникс“, јер чак и кад се потпуно осуши, може поново да оживи када се залије.

Баш као што је и Србија успјела да стане на ноге након исцрпне борбе. Ријеч је о угроженој и ријеткој врсти која опстаје само на подручју централног Балкана, у Србији, Македонији и сјеверној Грчкој. Овај цвијет се може наћи на истоку Србије, а највише га има на планини Ниџе, чији је врх Кајмакчалан био поприште славне битке у Првом свјетском рату, у којој су се српски војници борили под командом војводе Живојина Мишића.

Простире се на надморским висинама од 350 до 2.200 метара и расте на изузетно неприступачним мјестима, углавном у клисурама, на кречњачким стијенама гдје је суво и хладно.

Због тога се повезује са Великим ратом јер су се управо у оваквим областима одвијале преломне битке у завршници рата. Посебно је занимљиво што Наталијина рамонда спада у древне, практично фосилне врсте.

Она је остатак суптропске флоре, вјероватно из Африке, који је преживио ледено доба и потом се повукао у скривене дијелове Балкана.

Цвијет је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша 1884. године и спада у угрожену врсту у Србији, а чува се у Ботаничкој башти у Београду. Позадина значке са цвијетом рамонде је зелено-црна, што су боје Албанске споменице, а споменица и значака заједно чине амблем Дана примирја.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.