БИТКА ЗА КУЛИНА БАНА: Чија је државност утемељена првим писаним хришћанским спомеником

ИСКРА на Фејсбуку

Повеља Кулина Бана

На чињеници да нација не може опстати без културних посебности, најпре језика и писма, агресивно инсистирају управо они који су концептом глобалне империје створени да послуже за разбијање историјске нације – Срба. Тако је обележавање 830 година од настанка најстаријег хришћанског споменика писмености, који је босански бан Кулин написао дубровачком кнезу Крвашу 1189. године, послужило историчарима из БиХ да устврде да је реч о „најстаријем пронађеном босанском државном документу“, који представља потврду постојање босанске државе.

Организација обележавања овог за Босну важног јубилеја „830 година Повеље Кулина бана“ поверена је Форуму грађана Зенице који је најавио низ културно-историјских догађаја, научни скуп о теми „Шта је нама Кулин бан?“, те промоцију књиге „Кулин, Велики бан Босне“ рахметли проф. др Салиха Јалимама. У то име свој допринос је дао и бициклиста Кенан Клободановић, који је 28. августа кренуо испред Градске управе Зеница у Дубровник да би на одредиште стигао следећег дана и обишао Државни архив у којем се чува Повеља.

Сви ови догађаји, озбиљни и они мање озбиљни, уместо историјски неумитних чињеница понудиће њихово ново ишчитавање. Речима Зеничана Владимира Фрањића, Повеља Кулина бана један је од три најбитнија документа у повести БиХ и доказује да је у то доба Босна била самостална, независна и призната. То што Повеља почиње речима „У име Оца, Сина и Светог духа“, као и друге повеље из тог периода које тиме потврђују хришћанску припадност издавача, Зеничанима не смета. Уосталом, те и друге чињенице могу се једноставно прећутати. Није ли се тако начелник Тузле досетио да са обелиска који је поред споменика краљу Твртку подигнут у централном парку 2012. из текста Повеље изостави уводни део, који гласи „У име Оца, Сина и Светога духа…“, и крај „Нека ми Бог помогне и Свето јеванђеље“. Касније је то правдао тиме да је обелиск био сувише мали, а текст Повеље предугачак…

У духу у којем Зеничани и њихови гости историчари ових дана тумаче значај Повеље Кулина бана за бошњачку државност, својевремено је „објашњен“ и Стефан Твртко Котроманић. Негирајући чињенице да је босански краљ краљевско достојанство добио по обреду крунисања српских владара из династије Немањића, те да му је круну на главу ставио је милешевски митрополит, архијереј Српске цркве, сарајевски телали су потребу за спомеником у центру чаршије објаснили тиме да је краљ Твртко створио космополитско босанско друштво, и дао темељ данашњој Босни.

Могу ли босанскохерцеговачки муслимани у средњовековној босанској историји пронаћи упориште за доказивање историје нације која је настала након ратова деведесетих? Могу ли се оспорити неумитне чињенице које су до сада важиле као научне?

На странама Вечерњих новости проф. др Слободан Реметић истиче да је ова повеља, као и све истородне тадашње српске ћириличке повеље, оверена њиховим почетком, који углавном гласи „У име Оца и Сина и Светаго духа“, чиме се печатира хришћанска припадност њихових издавача.

„Богата ризница фалсификата данашњих бошњачких институција „обогаћена“ је издавањем Повеље без наведеног хришћанског обележја. Повеља Кулина бана се сврстава у српске ћириличке споменике. Реч је у ствари о првој ћириличкој повељи, писаној углавном тадашњим народним штокавским говором. Њена структура, па ни стил, не разликују се од истородних докумената писаних, примера ради, у Рашкој и слатих суседима, махом Дубровчанима – највише повеља њима послатих сачувано је, срећом, у Дубровачком архиву.

Председник Одбора за стандардизацију српског језика др Срето Танасић објашњава зашто се овај документ сматра спомеником српске писменост. „То је толико неспорна чињеница да је немогуће било какво фалсификовање. Уосталом, годину дана пре настанка Повеље Кулина бана, римски папа у писму дубровачком надбискупу каже да је Босна српско краљевство. И није то једини папски документ од овог времена до половине 13. века у коме се Босна тако крсти. И нису то једине историјске потврде о карактеру средњовековне Босне, има их мноштво. Као што је Мирослављево јеванђеље најстарији и најзначајнији писани целовит споменик српске редакције старословенског црквенословенског језика, тако је и Повеља најстарији писани споменик на српском народном језику.“

Али прича о крађи идентитета не завршава се на бошњачким ишчитавањима научних чињеница. Своје право на Повељу покушавају да докажу и Хрвати.

И док хрватски историчари оспоравају Бошњацима право на својатање Повеље, позивајући се на Билинопољску абјурацију, догађај на којем се Кулин одрекао богумилства, њихове колеге из БиХ постављају питање како се Повеља може довести у везу с хрватском баштином када је писана ћирилицом – у њиховој интерпретацији босанчицом.

Када каже: „Повеља Кулина бана мора се третирати као хрватски писмовни споменик првога реда“, хрватски повесничар мисли на хрватску ћирилицу што даље усложњава питање крађе српског културног идентитета.
Чињеница је довољно и све су на српској страни. То што непостојећи историјски етницитети или националне скупине кидишу на друштвену и културну баштину Срба, баштину која се простире од Трста и Дубровника до Солуна, Свете Горе, Млетака и Сент Андреје, може се објаснити не само алавошћу малих већ и стратегијом великих – глобална империја против непослушног народа дуге историје.

Аутор Наташа Јовановић, преузето са сајта „Нови стандард“

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.