БИТКА И БАГЕРИМА: Гигант близак Белој кући би да потисне Кинезе из Србије

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik / Александар Милачић

За изградњу ауто-пута Појате—Прељина, који треба да споји Коридоре 10 и 11, поред кинеске компаније „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн“ (ЦРБЦ), заинтересована је и америчка компанија „Бехтел“. Имају ли САД намеру да потисну конкуренте са Истока из великих пројеката?

Потпуно је јасно да би појављивање америчке фирме на тендерима за изградњу ауто-путева у Србији значило да САД желе да активно уђу на тржиште саобраћајне и друге инфраструктуре, али и да покушају да парирају све већем учешћу кинеских фирми које овде већ раде. И то је потпуно легитимно, ако би то значило боље услове изградње те инфраструктуре, каже за Спутњик економиста Борислав Боровић.

Он, међутим, додаје да је приметно да активности „Бехтела“ у некој земљи увек прати појачана активност америчког амбасадора.

„То може да имплицира намеру новог и битнијег уплива САД кроз амерички капитал у Србији у светлу геополитичких намера Вашингтона да истисне конкуренте са Истока“, оценио је за Спутњик овај аналитичар из Форума независних економиста.

А конкуренти са Истока су се, нема сумње, већ одомаћили не само у Србији, која је најважнији кинески партнер међу 16 држава Централне и Источне Европе, него и на простору Балкана.

Поред „Бехтела“, за изградњу ауто-пута Појате—Прељина, који треба да споји Коридоре 10 и 11, заинтересована је и кинеска компанија „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн“ (ЦРБЦ). Иста она која је изградила Пупинов мост у Београду, која у Хрватској гради Пељешки мост и која у Црној Гори гради ауто-пут Бар—Бољаре.

Зато и не чуди што су Американци, пошто су већ у односу на Кинезе окаснили на Балкану када је реч о великим инфраструктурним и привредним пројектима, овога пута озбиљно пришли послу.

О томе говори чињеница да је о пројекту изградње ауто-пута Појате—Прељина министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић ових дана разговарала са делегацијом познате америчке компаније „Бехтел“, али у присуству амбасадора САД Кајла Скота. Баш као и почетком марта. Тада је са Скотом и делегацијом америчко-турског конзорцијума „Бехтел–Енка“ разговарала о њиховом могућем учешћу у три пројекта у плану. Пошто је у међувремену постало јасно да су ауто-пут Ниш—Мердаре—Приштина и Београд—Сарајево још на дугом штапу, Појате—Прељина је остала изгледнија варијанта.

Поготово што би, како је то сугерисао амбасадор САД, „потенцијално учешће америчког инвеститора представљало важан корак у унапређењу односа између две земље“. Како год тумачили ову Скотову сугестију, оно што је сигурно је да је „Бехтел“ грађевински гигант познат по својим одличним везама са Белом кућом.

Тако је немачки „Шпигл“ окарактерисао ову фирму још почетком јануара 2005. године у тексту насловљеном „Рај за (америчке) инвеститоре“, подсећајући да је својевремено добила посао на изградњи деонице Сплит—Дубровник на ауто-путу кроз Хрватску, а да није учествовала на јавном надметању. У тексту је оцењено да су везе и политички притисак то учинили могућим. Због тога што је за изградњу 147 километара ауто-пута требало да плати 30 одсто више него да се ишло на јавни конкурс, под притиском опозиције и Европске комисије влада хрватске је морала да се одрекне услуга „Бехтела“.

Толико принципијелни, међутим, нису били у Приштини која увек и у свакој прилици мора да покаже захвалност свом политичком спонзору у Вашингтону.

Тако је америчко-турски конзорцијум „Бехтел–Енка“ 2014. добило посао изградње ауто-пута дугог 60 километара, вредан 820 милиона долара, који повезује Косово и Метохију и Македонију. И то након што је исти конзорцијум завршио ауто-пут који повезује КиМ и Албанију, посао вредан милијарду долара.

Боровић подсећа да је америчка фирма добила те послове пошто је од владе у Приштини захтевано да само са њима преговарају.

„Због оваквог начина, шеф Међународне цивилне канцеларије у Приштини Питер Фејт у време преговора за изградњу ауто-пута кроз Косово ка Албанији, критиковао је начин на који је амбасадор САД на Косову Кристофер Дел непринципијелно лобирао да „Бехтел“ добије посао изградње ауто-пута. Он је оптужио конзорцијум „Бехтел—Енка“ да кроз креирање информација врши притисак на владу тзв. Косова да добију посао“, навео је Боровић за Спутњик.

Да је то, очигледно, мустра по којој ради компанија блиска Белој кући, указао је „Шпигл“ указујући и на притиске Американаца на Румунију после чега је „Бехтел“ био награђен изградњом ауто-пута кроз Трансилванију дугог 415 километара, такође без учешћа у било каквом надметању за посао. Румунска влада је, како напомиње немачки лист, суспендовала европски пропис о конкуренцији.

Указујући на принцип рада америчког гиганта, основаног још 1898. године, који има више од 50 хиљада запослених широм света и годишње приходе од неколико десетина милијарди долара, Боровић напомиње да је „Бехтел“ склон директном преговарању уместо учешћу на тендеру. Уз то, без мешања државе у којој гради инфраструктуру, обезбеђује кредит, у принципу код неке од америчких банака.

„Обично траже да вредност пројекта буде утврђена тек по завршетку посла, када држави испоруче рачун за извршене радове“, каже Боровић.

Најављујући да су за изградњу Моравског коридора Појате—Прељина заинтересовани амерички „Бехтел“ и кинески ЦРБЦ, Михајловићева је напоменула да обе компаније, због водних услова и заштите од поплава, нису могле да дају процену вредности посла, али да и једни и други сматрају да ће он коштати минимум 700 милиона евра. До 1. августа ћемо имати готов пројекат и пустићемо их да дају предлоге за финансирање, а ми бисмо хтели што пре да потпишемо уговор, додала је она.

„Видећемо како ће Влада Србије осмислити модел који би определио будућег носиоца посла за изградњу крака Прељина—Појате, али ми се чини да би било прилично ризично давање толико великог простора утврђивању оквирне цене, па тек по завршетку радова и коначне цене пројекта, као што је пракса ’Бехтела‘ била и у Хрватској или на Косову“, мишљења је саговорник Спутњика.

Поготово што Београд, за разлику од Приштине, Американцима не дугује ништа.

rs.sputniknews.com, Мира Канкараш Тркља

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.