10 дужности српских ђака из 1910. године: Деца су се васпитавала да, пре свега, буду добри људи

ИСКРА на Фејсбуку

Десет дужности ђака објављене су у Политици 19. августа из 1910. године.

Пред почетак школске године требало их је све упамтити, и што је најважније усвојити и применити.

Читајући ове заповести не можемо да се не запитамо где је нестало васпитање духа, човечности и племенитости у српским школама?!

Преносимо вам свих 10 дужности српских ђака

1. Школа је мала држава: Буди добар грађанин у тој својој држави, па да што ваљано урадиш за своју велику отаџбину.

2. Помисли, да имаш примати велико наслеђе, и буди захвалан свима племенитима, који су ти га завештали, свима великим људима, који су радом свога живота створили и за тебе непролазне ствари.

3. Научи се у маломе бити веран, да једном будеш могао бити у великоме; учи се стољњем реду, који ће ти помоћи за унутарњу ваљаност.

4. Тежи за истинитошћу; немој само по форми да испуњаваш своје дужности и не буди задовољан спољним успехом. Немој учити другима за љубав, него мисли на себе самог и шта би ти хтео да вредиш.

5. Немој лагати, ни као робови, који немају смелости за истину, ни као притворице, који хоће да се извију у висину, нити као варалице у речима, који позајмљено издају за своје. Тако исто не смеш бити дволичан: да се издајеш за смиренога пред својим родитељима, а дрзак и неуљудан пред својим учитељима и друговима.

6. Буди добар друг међу својим парњацима, поуздан и веран; али не допуштај ниједном другу, који је гори од тебе, да тобом овлада. Не старај се, да друге у учењу претичеш само из таштог частољубља, али пази, да све урадиш, што твоја снага од тебе тражи.

7. Не злоупотребљавај своју јачину према слабима и не буди охол према сићушнима; знај, да се већ и у младим годинама може дати доказа о великом срцу.

8. Гледај, да будеш ваљан и у свима млађаним играма и да останеш чио и весео кроз све младо доба твоје. Љуби природу са свима створењима и не дај да ти икакав собни рад помути уживање у томе.

9. Не клони духом, ако си што погрешио и морао казну отрпети; отпочни чило снова, па ћеш брзо моћи утрти све трагове минулога. Не дај да се неповерење усели у тебе и не мисли ништа зло о твојим наставницима; напротив, буди вазда убеђен, да су они само твоји пријатељи.

10. Чини што добро драговољно поред твога обавезног рада, да би и доцније спадао међ оне, што сами себи постављају циљеве, а не међу полу робове, који раде само што им се наложи.

Децо, изучите ових красних десет заповеди на изуст; изучите их и повинујте им се, па да вам добро буде и овог и оног света.

uziceoglasnatabla.com

3 коментара

  1. Србољуб каже:

    Браво …

  2. Mira каже:

    Divno, no nazalost dete plisane svesti ne moze ziveti ovu rec.
    Tradicionalni roditelji su mogli racunati da ce njihovo dete cuti zadatu rec. Bio je to human ljudski razgovor ili pak strah od batine i dete je upijalo savete i slusalo.
    Otkada smo dobili na „poklon“ plisane vaspitne modele, dete ne „cuje“ roditelja, ono je zrtva virtuelnog sveta, zrtva uslovljavanja-nagradjivanja, blage prinude i prezasticivanja, pa je zbog toga svaka pouka u reci, prazna rec, odnosno verbalizam.
    To je atak na pet zdravih zastitnih-izvornih emocija, u kom slucaju mu nesvesno i stihijno zadadosmo pet Hristovih rana, jos u ranom detinjstvu i pustismo ga u zivot.
    Ne biva…
    Naravno nije to slucaj u svim porodicama, no nazalost, ucestali problemi i tragedije opominju i kazuju za sebe.
    Drustvo leci posledice, na nama je da otklonimo uzroke.
    http://www.porodicnibukvar.org

  3. Miodrag Kovacevic каже:

    Miro, tacno da smo u eri lajfkouca i poplavi internet saveta koje prenosi.o i na decu, ali ovi s pocetka proslog veka podigli su generaciju koja je zahvaljujuci tim hriscanskim vrlinama kojima su ih u skoli ucili podigla zemlju i posle drugog svetskog rata, postigavsi najveci napredak u istoriji zemlje i u tadasnjem drustvenom sistemu, jer su na isti nacin shvatili i komunisticke vrline, koje su i trajale za njihovog zivota, za razliku od onih koji su posle njih uveli principe prostacke beskrupulozne grabljivosti kao modus vivendi u svakom sistemu

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.